Napravljena je nova ekstenzija za google chrome pretraživač koja će filtrirati politički sadžaj sa vašeg news feeda.
Ukoliko vam je dosta političkog sadržaja na društvenim mrežama, predstavljamo vam ekstenziju za Google Chrome pretraživač koja se bavi filtriranjem političkog sadržaja na vašem news feedu na Facebooku
Ukoliko želite da ne vidite politički sadržaj. Isključite ga. Nažalost uvek će postojati meme-ovi, ali su programeri ovog dodatka obećali da će se potruditi da se pobrinu i za to.
Nemate uvek 10 minuta da predstavite svoj startup potencijalnim klijentima. Morate biti pripremljeni za svaku priliku da predstavite svoj startup ljudima koji mogu da vam pomognu da podignete poslovanje na visi nivo. Čak i ukoliko je prilika samo 30 sekundi duga. Lakše je to reći nego uraditi, ali nije nemoguće. U nastavku teksta ćemo vam dati par saveta.
Nemojte ići daleko od modela izlaganja
Razmišljajte o liftu koji se kreće, kao model vašeg izlaganja. Logika bi trebala da bude ista, ali je bitno dotaći samo ključne tačke. Kada se pripremate na izlaganje, potrebno je znati:
Problem
Rešenje za problem
Vaše najvažnije i najefikasnije metode
Zašto je vaše rešenje jedinstveno
Prednosti vašeg tima
Šta vam je potrebno da uspete
Pređite na stvar
Trebalo bi da imate na umu pravac u kome vaše izlaganje treba ići i odgovore na sva pitanja, vaše izlaganje treba da ima tri komponente, tj tri odgovora na sledeća pitanja:
Koji je vaš posao?
Zašto je to bitno osobi sa kojom pričate?
Šta vi tražite?
Budite dosledni
Vežbajte vaše izlaganje i naučite da ga predstavite dosledno. Vaš cilj treba biti doslednost poruci koju želite da pošaljete budućim klijentima, bez obzira na situaciju i trenutak i koristite jasan i razumljiv govor. Jako je bitno da budete jasni i nedvosmisleni.
Upoznajte klijente i korisnike
Ukoliko znate ključne činjenice o osobi kojoj izlažete i ukoliko one mogu da vam pomognu da ostvarite svoj cilj, iskoristite ih.
Pitajte
Tokom vašeg izlaganja, bitno je znati da sve što kažete, neće imati mnogo efekata ukoliko ne predložite sledeći korak. Vaša pitanja su ključna i kao takva predstavljaju uvod u nove sastanke, telefonske pozive ili komunikaciju putem elektronske pošte. Ukoliko se sastajete sa klijentima prvi put, ne ustručavajte se da pitate.
pay someone to do my homework onlineKoji je najbolji UX šablon za prikazivanje proizvoda na ecommerce sajtovima – paginacija, beskonačno skrolovanje ili “učitaj još” dugme? Testirali smo ova tri načina za učitavanje proizvoda, kako na desktop uređajima, tako i na telefonima?
Paginacija je i dalje najomiljeniji način za prikazivanje novih proizvoda na sajtu i podrazumeva se na svakoj e-commerce platformi. Svakako naše istraživanje je pokazalo da je “load more” dugme u kombinaciji sa lazy loadingom rezultira najboljim korisničkim iskustvom. Beskonačno skrolovanje može biti nezgodno, zbog mobilnog telefona naročito. Međutim, nije sve tako crno i belo, jer pojavljivanje svakog metoda zavisi od konteksta stranice.
Zaključci testa
Tokom našeg obimnog istraživanja funkcionalnosti ecommerce sajtova, liste proizvoda i filtera, nekoliko test parametara su protiv paginacije. Paginacija je spora i ume obeshrabriti korisnika za dalje pretraživanje liste proizvoda. Kao rezultat, kod paginacije korisnici provode mnogo više vremena na prvoj strani nego na ostalima, za razliku od “load more” dugmeta ili lazy loada.
Beskonačno skrolovanje ponekad rezultuje beskrajnim očitavanjem, korisnik se bolje upoznaje sa stranicom, ali uz mogućnost očitavanja stotine i stotine proizvoda. Ukoliko je dobro implementirano, skrolovanje može biti dobro korisničko iskustvo. Korisnik može samo skrolovati kroz proizvode, bez mnogo zadržavanja i prekidanja. Nije potrebna interakcija, proizvodi se samo pojavljuju, kako se skroluje stranica.U ovom slučaju, beskonačno skrolovanje je dobro ukoliko nemate mnogo proizvoda, ali pošto korisnici nisu privrženi skrolovanju, proizvodi će im samo primicati bez fokusiranja na iste.
Beskonačno skrolovanje otežava pristup korisnika footeru u nekim sajtovima. Ovo je jedna od najvećih mana benskonačnog skrolovanja. Rezultati se stalno učitavaju, korisnik se približava dnu liste, korisnik će videti footer na sekundu do novih rezultata. Ovo može biti problematično jer se u footeru često nalaze neki ključni linkovi, navigacija, kategorije ili kontakt podaci.
Na nekim sajtovima smo testirali “load more” dugme. Samo 8% vodećih ecommerce sajtova koristi ovo dugme. Ovo dugme je jednostavno za dizajn, neće zbuniti korisnika i kao takvo čini jednostavan interfejs. Korisnik vidi više proizvoda ukoliko sajt sadrži “load more” dugme, nego recimo ukoliko sadrži paginaciju. Zbog aktivne interakcije sa korisnikom (što nije slučaj sa beskonačnim skrolovanjem), korisnik će čitati sadržaj, upoznati se sa proizvodima i dobiti više informacija.
Jedna od prednosti “load more” dugmeta je ta da se lista proizvoda povećava, umesto što rezultati bivaju zamenjeni kao kod paginacije. Tako korisnici mogu upoređivati proizvode na celoj listi.
Pa, koji metod onda treba koristiti? Idelno bi bilo korišćenje više kombinacija “load more” funkcionalnosti. Testiranje je pokazalo da nijedan metod nije savršen. Napravićemo neke varijante i podeliti sa vama u nastavku teksta:
Za kategorije – kombinacija “load more” i lazy loadinga.
Za pretragu “load more”, dodatak broja prikazanih rezultata bi bio idealan.
Na mobilnim telefonima “load more”, ali podrazumevano, učitavajte manje proizvoda.
“Load More” za kategorije
U našem istraživanju na ecommerce sajtovima, pronađli smo optimalno rešenje za učitavanje novih proizvoda u kategorijama. “Load more” u kombinaciji sa lazy loadingom ima za cilj prikazivanje dodatnih proizvoda. Prikažite 10 – 30 proizvoda inicijalno, onda lazy loadom dodajte još 30 proizvoda, onda dodajte “load more” dugme. Ovo dugme pokazuje kada treba prekinuti korisnika i na taj način redukuje vreme i resurse na serveru.
Primetićete da je broj proizvoda za učitavanje ograničava. Testovi pokazuju da idelan broj proizvoda zavisi od konteksta sajta i industrije. Za liste sa specifičnim proizvodima (hardver, elektronika) koristite manje proizvoda. Istraživanja su pokazala da korisnici mogu učitavati više proizvoda ukoliko imaju više vizuelnih elemenata.
Na ovaj način stranice se brže učitavaju jer veoma malo broj proizvoda se u početku očitavaju. Što je još važnije za male i srednje kategorije, lazy loading će obezbediti korisniku pretragu korisnika bez prekidanja. Za duže liste, korisniku će koristiti “load more” dugme, koje čini listu lakšom za nastavak pretraživanja i daje korisnicima lak pristup footeru i daje im trenutak za razmatranje filtera koji su bolji od kontinuiranog skrolovanja kroz stotinu proizvoda.
Slabosti lazy loadinga i beskonačnog skrolovanja su konstantno povećavanje kapaciteta stranice, što povećava vreme učitavanja. Ukoliko korisnik skroluje do dna, videće footer, ali će se očitavati proizvodi. Novi proizvodi će se pojaviti na listi, footer će nestati. Sa kombinacijom “load more” dugmeta, dobićete pauzu i ograničenje za lazy load. Takođe, korisnik u svakom trenutku vidi footer i ima mu pristup. Lazy load će nastaviti da očitava proizvode, samo će postojati prazan prostor na dnu stranice.
“Load more” za rezultate pretrage
Zbog otvorenosti pretrage potrebno je imati više rezultata od kategorija. U našem testiranju korisnosti, stotine rezultata pretrage nisu redak prizor, a na masovnim ecommerce sajtovima, upiti za pretragu često vraćaju hiljade rezultata.
Rezultati su takođe poređani po značaju. Dakle peti rezultat pretrate je obično važniji korisniku od desetog rezultata. To znači da bi korisnici otpočetka trebalo da istražuju rezultate pretrage, ali ih treba ohrabriti da provere više rezultata. Beskonačan skroling nikad ne bi trebalo koristiti za rezultate pretrage upravo zbog ovoga. Ukoliko ima manje rezultata pretrage, onda se može upotrebiti lazy loading.
Da bi se stvari prešle na viši nivo, broj proizvida može da se dinamički prilagođava na osnovu relevantnosti rezultata pretraživanja. Većina pretraživača će rangirati svaki rezultat sa relevantnošću i vratiti proizvode po prioritetu.
“Load more” dugmići na mobilnim telefonima
U našem istraživanjima, koristili smo i mobilne sajtove. Došli smo do zaključka da paginacija može biti teška za kliktanje na mobilnim uređajima. U međuvremenu, beskonačno očitavanje je efektno kada je potrebno pretražiti mali broj elemenata. Međutim, kao što smo već pomenuli, teško je pristupiti footeru u kome se nalaze bitni linkovi kao što su “desktop site”, “Faq” ili “Dostava”.
Najbolja solucija je da imate jedno “load more” dugme na kraju liste proizvoda. Mobilna tehnologija ima nekoliko jedinstvenih ograničenja:
Manji je ekran – Zato što je mobilni ekran mnogo manji, elementi liste će zauzeti veliki deo ekrana, sa dva ili tri elemenata koja će se videti u listi. Svakako 50 elemenata bi zauzelo veliki prostor na ekranu mobilnog telefona. Zato moramo da skrolujemo mnogo više na mobilnom uređaju nego na desktop računaru.
Ograničenja skrolinga – Na touch ekranu korisnik može skrolovati samo prevlačenjem prsta. Kontrast sa desktop računarom gde korisnik tipično ima nekoliko mogućnosti za skrolovanje, kao uz pomoć miša, tastature.
Sporo skrolovanje – Osim toga u našim testovima pokazana je manja kontrola na pomeranjem liste proizvoda. S jedne strane, neki korisnici skroluju isuviše sporo prevlačenjem prstiju preko ekrana. Isto tako, neki korisnici će skrolovati brže i propustiti proizvode na taj način.
Java Script događaji – Java Script događaji mogu biti izostavljeni na nekim ekranima na dodir, što znači da je lazy load ne može biti dobro realizovan. S toga proizvodi ne mogu biti učitani dok korisnik ne zaustavi skrolovanje.
Zbog ovih razloga preporučujemo vam učitavanje 15 – 30 proizvoda na mobilnim ekranima pre nego što postavite “load more” dugme i onda očitajte proizvode odjednom.
Back dugme
Tokom testiranja posmatramo tehničku implementaciju učitavanja nove stranice i očekivanja korisnika prilikom očitavanja stranice. Dinamičko učitavanje sadržaja kao što su pop up prozori, filteri i ostali elementi često utiču na očekivanja korisnika kako dugmići rade.
“Load more” metod zahteva pažljivo razmatranje ponašanja “back” dugmeta. Važno je kada korisnik poseti određenu stranicu proizvoda, da se vrati na isto mesto nakon toga. Izostanak back dugmeta je greška, jer sprečava korisnikov povratak sa stranice proizvoda na stranicu liste proizvoda.
HTML API istorijat omogućava nam da zadovoljimo očekivanja korisnika. Pogotovo zato što history.pushState() funkcija pomaže u pozivanju promene URLa bez ponovnog učitavanja stranice, tako odgovara ponašanju back dugmeta shodno očekivanjima korisnika. Imajte na umu da ako nemate tehničke resurse da podrže odgovarajuće ponašanje back dugmeta, preporučujemo vam da ne eksperimentišete sa lazy loadom, već da se držite standardne paginacije.
“Load More” ne bi trebalo da bude prioritet
Iako je debata”Load More” vs “Beskonačno učitavanje” u odnosu na paginaciju, aktuelna godinama, metod učitavanja proizvoda ne bi trebalo da bude prva stvar koju većina ecommerce sajtova implementira.
Tokom istraživanja smo dokumentovali dosta ozbiljnih UX problema na većini ecommerce sajtova.
Sve ovo ne znači da je lazy load loš. Primetili smo da se može promeniti vidljivost i informacije o proizvodima. Ne treba biti na vrhu liste promena ubacivanje ovog dugmeta, ali bi ovo dugme svakako poboljšalo korisničko iskustvo.
“Load more” protiv “paginacije”
Ukratko “load more” dugme rešava probleme koje prouzrokuje paginacija. Sa druge strane kombinacija lazy loadinga i load more dugmeta se čini kao pravilan izbor.
Međutim “Load More” tasteri rade posao bolje samo kada je problem sa “back” dugmetom rešen u pretraživaču. Navešćemo tri situacije za korišćenje ovih elemenata:
Za kategorije koristiti kombinaciju “load more” dugmeta i lazy loadinga. Neka maksimalan broj proizvoda kada će se pojaviti dugme “load more” bude 50 – 100.
Za rezultate pretrage, koristite “load more” dugme, ali podesite prag prikazivanja rezultata na 25 – 75.
Na mobilnim uređajima, koristite “load more” ali podesite prag prikazivanja na 15 – 30.
Brend Folksvagen je usko povezan sa povezanošću potrošača sa korporacijama, koje koriste neke trikove da bi došli do korisnika i “prikrili svoja nedela”. Ali nije to uvek tako. Folksvagen je prvi preokrenuo svoju bubu, koja nije u početku naišla na odobravanje korisnika, kao i Trasporter i još neki automobili. Dok su vozila imala nesumnjivu vrednost, njihov uspeh u vreme dominacije američkih modela je pre svega zasluga jedne od najkvalitetnijih marketinških kampanja, TV reklama i ostalih reklamnih aktivnosti.
Knjiga posvećena ovoj kampanji se zove “da li se sećate sjajnih reklama za Folksvagen?” Ova knjiga je prošla kroz nekoliko izdanja, a poslednje je izašlo pre nekoliko godina. Ova knjiga deluje kao rad napisan iz ljubavi, koji je napisala Alfredo Markantonio. Knjiga sadrži 300 primeraka starih oglasa, plakata, reklama. Da bi se povećala prodaja, autori su napravili i kratak dokumentarni film.
Ukoliko ste radoznali i želite da vidite ove reklame, predstavićemo vam deo njih u nastavku teksta, ali vam ovu knjigu svakako preporučujemo.
Da li vam se ovaj naslov u startu čini skeptičnim? Do ovoga su dovela određena istraživanja. Ukoliko pitate bilo koga, rećiće da su karouseli nepotrebi na sajtu i da predstavljaju anti-obrazac i da ih ne koristite. Ali možda nije sve tako crno i belo.
Koristeći prave podatke, ovaj članak ima za cilj bolje razumevanje argumenata koji su protiv korišćenja karusela i da li karuseli zaslužuju reputaciju koju su stekli do sad. Pozabavićemo se time tačku po tačku. Takoše, u ovom tekstu ćemo vam dati par primera kako da koristite karusel u budućnosti.
Osvrnimo se na neke od najposećenijih e-commerce sajtova za mobilne telefone. Većina njih ima karusele, najčešće na početnoj strani i na stranici sa proizvodima. Da li je to nešto loše? Da li je na ovaj način korisnicima učinjena usluga i da li će sajtovi biti bolji ukoliko nemaju karusel? Sprovešćemo malo istraživanje o ovoj temi.
Pogledajmo podatke koji su nam dostupni. U početku smo bili radoznali i zapitali smo se, šta naši podaci pokazuju.
Zašto se koriste karusel slajderi?
Karusel slajderi su mnogo više od prikazivanja marketinških informacija na početnoj stranici. Fokusiraćemo se na dizajniranje za mobilne stranice, pozabavićemo se problemom prikazivanja balansiranih informacija, na malim ekranima. To znači da je neophodno voditi računa i o horizontalnom i vertikalnom položaju ekrana. Karuseli se koriste da bi se povećala količina informacija i održao kontekst bez primoravanja korisnika da skroluje stranicu ili klikće i ide na novu.
Kontekst je jako bitan za karusele. Jako je bitno ne preterivati sa karuselima. Na našim sajtovima se oni nalaze na jednom mestu, kao galerija slika ili na stranici sa proizvodima. Na stranici o informacijama proizvoda karusel služi da korisniku da više vizuelnih informacija o proizvodima. Na početnoj stranici se karusel može koristiti kao jedan od navigacionih elemenata i sadržati call to action dugmiće.
Činjenice protiv karusela
Argumenti protiv karusela se svode na sledeće:
Korisnici nemaju nikakvu interakciju sa karuselima.
Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.
Nisu pristupačni
Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike.
Korisnici nemaju interakciju sa karuselima
Argument – Istraživanja su pokazala da samo 1.07% korisnika klikne na sadržaj koji se nalazi na karuselima i ima marketinški karakter. Pregled slajda se ne može nazvati interakcijom. Računa se klik.
Naše iskustvo – Korisnici stupaju u interakciju kada je galerija slika proizvoda prikazana u karuselima. Pokazano je da 72% korisnika prođe kroz karusel barem jednom, 23% korisnika zumira karusel. Dakle 23% korisnika je kliknulo na slajder da bi dobilo više informacija.
Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.
Argument – Pretpostavljamo da su karuseli efikasni i da je potrebno imati više slajdova. Istraživanja pokazuju da na drugi slajd klikne samo 3.1% korisnika. Te rezultate nismo očekivali.
Naše iskustvo – Korisnici na drugu sliku na stranici sa opisom proizvoda, klikću u 15.7%. Najmanje 64% korisnika gleda dalje od drugog slajdera.
Nisu pristupačni
Veliki problem, ali rešiv. Ovaj argument nije protiv korišćenja karusela, već je protiv načina na koji se on upotrebljava. Nije nemoguće da karusel bude dostupan, samo je to u praksi veoma retko. Svakako naša trenutna implementacija upotrebe karusela je bazirana na pristupačnosti.
Nije to greška u karuselima generalno, već u odluci na koji način ćete ih koristiti. To nije argument vezan za efikasnost karusela, pa se nećemo mnogo baviti tim problemom.
Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike
Ovaj argument je baziran na činjenicu da automatsko prikazivanje elemenata u karuselu se suprotstavlja interfejsu. Sa ovim se slažemo, ukoliko dizajnirate karusel, izbegavajte automatsko pojavljivanje elemenata.
Zaključci na osnovu istraživanja
Pažnja – ovaj odeljak se odnosi na neke naše zaključke i neka naša istraživanja. Tako da uzmite ove podatke sa određenom dozom rezerve.
Metode istraživanja
Podaci korišćeni u ovoj analizi potiču iz nekoliko e-commerce sajtova koji smo mi radili. Da bi smo se pozabavili rezultatima, potrebni su nam sledeći podaci:
Učestalost interakcije korisnika i karusela
Učestalost interakcije korisnika sa slajdovima posle prvog
Definisanje interakcije
Postoji četiri načina interakcije korisnika i karusela:
Prevlačenje levo ili desno, na ekranima pametnih telefona.
Korišćenje strelice za kretanje levo i desno po slajderu.
Tapkanje oznake na dnu slajdera
Tapkanje na slajdu radi zumiranja.
Važna napomena je da se ovo odnosi na namernu interakciju. Slučajne interakcije se ne računaju.
Rezultati
Jedinstveni rejting interakcije
Prvi podatak koji nam je trebao je koliko često korisnici mobilnih uređaja imaju interakciju sa karuselom. Gledali smo jedinstvene interakcije.
Podaci pokazuju da oko 72% posetilaca stranice ostvaruju interakciju na neki način sa karuselima. Slike su bile jasni favorit za interakciju, jer 55% korisnika klikne bar na jednu sličicu.
Tipovi i odnos interakcije
Naši podaci pokazuju da su kontrole sličice najpopularniji način za interakciju sa karuselom.
Zumiranje je drugi najpopularniji tip interakcije. Zumiranje je slično po tome što ima najviše klikova od bilo kojih drugih interakcija – a i možete da dodirnete karusel bilo gde da bi ste ga pokrenuli. Moramo da imamo u vidu da je ponekad zumiranje i slučajno. Mada, nivo angažovanja je visok, tako da je nerealno da je sve slučajno. Čak 23% posetilaca zumiraju.
Prebacivanje sa slajda na slajd je najmanje popularan način za komunikaciju korisnika i karusela.
Totalni rejting interakcije
Rezultat od 72% korisnika koji interaguju sa karuselom, ne ide u prilog tvrdnjama da karusel nije potreban na sajtu.
Prosešan broj interakcija istog tipa
Korisnici koji imaju interakciju sa sličicama će to kliktati na sličice češće nego na druge elemente. U proseku korinik kada koristi karusel će kliknuti na 6 sličica.
Nizak nivo zumiranja pokatuje da korisnici zumiraju proizvod samo kada su zainteresovani.
Istraživanja su pokazala da korisnike najviše angažuje strelica i prelaz sa slajda na slajd. Kombinacija ovih elemenata sa nekom mikrokonverzijom kao što je “dodaj u korpu” dugme, može biti zanimljivo.
Opadanje interakcije
Ukoliko iskoristimo podatke koje smo prikupili moćićemo da vidimo kakva je mogućnost opadanja interakcije.
Sličice
U slučaju gledanja u sličice, postoji verovatnoća od 69% da će korisnik gledati sledeću sliku. Preciznije se rezultat može pokazati uz rejting opadanja interakcije. Upkos mogućnosti da se sličice vide proizvoljnim redom, većina korisnika će ih gledati redom.
Strelice
Za svaku strelicu na koju se klikne, postoji linearan odnos, približan eksponencijalnom modelu. Postoji verovatnoća od 76% da će korisnik ponovo kliknuti na strelicu da bi video sledeći slajd.
Prelaz sa slajda na slajd
I ovaj tip interakcije se može izraziti linearno, jer kada korisnik klikom na ekran pređe sa jednog slajda na drugi, postoji 64% mogućnosti da će to uraditi opet.
Zumiranje
Na isti način možemo predstaviti i zumiranje.
Razmatranja
Marketing karusel protiv karusela sa slikama
Vrste karusela koje koristimo su drugačiji. Ovo može predstavljati veliki problem za zaključke. Dve vrste karusela mogu biti vizuelno povezane, a na osnovu našeg istraživanja smo došli do zaključka da je osnovni model uspešan. Naš cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li je ideja o upotrebi više karusela i više slajdova pogrešna. Podaci govore da nije.
Korisnici mogu biti izloženi takozvanom banerskom slepilu (banner blindness – svima se desilo da ne vidimo ništa na sajtu od suvišnih banera) u slučaju marketinških karusela. Ali takođe, ovi karuseli mogu obezbediti više dodatnih informacija korisnicima. Postoji mnogo razloga zbog kojih bi ovakav marketinški karusel sa banerima bio neefikasan. Mi ponekad koristimo ovakve karusele na našim sajtovima.
Mobilna interakcija ili desktop interakcija
Karuseli o kojima pričamo se odnose na mobilne uređaje. Postoji mogućnost da mobilni korisnici ostvaruju interakciju sa karuselima više nego sa desktop uređajima. Razlog ovome može biti lakoća interakcije, koja je pogodnija sa mobilnih telefona i tableta, nego sa računara.
Kriterijumi za procenu uspešnosti karusela
Uspeh karusela se meri različitim kriterijumima za uspeh. Kriterijum se ogleda u tome, da li korisnici vide sve slike, da li prelaze na sledeće slike i da li postoji nekakva konverzija na osnovu njih.
Koraci za budućnost
Ovi podaci su nama, a nadamo se i vama otvorili oči i pokazali da su nam karuseli još uvek potrebni. Postoje neki koraci za budućnost i sad ćemo vam ih pokazati:
Potrebno je sprovesti slična istraživanja na ostalim tipovima karusela. Bilo bi zanimljivo uporediti neke druge karusele, možda one sa banerima ili nekim drugim slikama ili informacijama.
Bilo bi zanimljivo istražiti kako interakcija sa karuselom utiče na dalje korišćenje sajta i generalno korisničko iskustvo. Da li će korisnik kupiti proizvod ukoliko ostvari kvalitetnu interakciju sa karuselom.
Voleli bi smo da istražimo nivo interakcije sa karuselom zavisno od uređaja. Da li korisnici više gledaju karusele na mobilnim telefonima, tablet računarima ili desktop računarima.
Podaci pokatuju da je prelazak sa slajda na slajd najmanje korišćena vrsta interakcije. Predstavljajući dodatne kontrole, korisnici imaju nametnuto rešenje za interakciju, tako da su veće šanse da odaberu taj metod.
Zaključak
Počeli smo ovaj članak tako što smo razmišljali o tome kako korisnici mobilnih uređaja upotrebljavaju karusele. Postoje razlike izmešu vrsta karusela.
Većina podataka ranijih istraživanja se odnosila na karusele sa banerima. Ovi podaci podržavaju tvrdnju da su je stepen interakcije sa ovakvim karuselima mali – oko 1%.
Naše istraživanje je pokazalo malo različite rezultate. Korisnici reaguju na karusele i stopa interakcije je velika. Tako da stopa interakcije zavisi od tipa karusela i od njegovog cilja.
Karuseli imaju mnogo oblika i veličina. Neki mogu biti efikasni, drugi manje efikasni. Potrebno je mnogo više podataka, pre nego što se dođe do zaključka. Korisnik ne zna šta da očekuje od slajdova, pa ih neće ni prelistavati. Ukoliko korisnicima stavite do znanja šta je sledeći slajd, korisnik će radije prelistati isti.
Pitanje – Da li treba koristiti karusel?
Nemojte koristiti karusele da bi ste dodali sadržaj na ekranu. Razmislite o karuselu, kao elementu koji ima svoju namenu i svoj cilj, a cilj mu je da obezbedi dodatan sadržaj u određenom kontekstu. Koristite karusel kada je vertikalni prostor ograničen.
Nemojte koristiti karusel ukoliko je potrebno korisniku da vidi ceo sadržaj. Može se desiti da korisniku promakne sadržaj na drugom, trećem i drugim slajdovima ukoliko ne vidi karusel. Takođe, nemojte koristiti karusel, ukoliko slajdovi nisu zanimljivi. Prvim slajdom treba pokrenuti korisnika da klikne na sledeći slajd i tako u krug. Kao i ostatak sajta i karusel mora angažovati korisnike. Ukoliko korisnici ne ostvaruju interakciju sa slajdovima, ne mora da znači da je karusel kriv, već njegov sadržaj.
Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. U određenim situacijama, odgovor je ne, u pojedinim je odgovor da. Univerzalan odgovor na ovo pitanje bi mogao da glasi – Ukoliko je neophodan vašim korisnicima – koristite ga.
Marketing u tehnološkoj industriji je danas sve viđe baziran na društvenim mrežama, tako da je marketing na društvenim mrežama doslovno postao nauka za sebe. Facebook marketing, Marketing sadržaja ne pravi razliku između marketing strategije, marketing kanala, marketing sadržaja. Krivac za sve to je Google Analytics.
U nešto više od 10 godina od objavljivanja ove platforme u novembru 2005 do sada, previše trgovaca je ignorisalo razliku između strategije, kanala, prednosti digitalnog kanala koji često daju manje rezultata od tradicionalnih kanala. I to je sve u redu.
Niko nikad nije rekao “televizijski marketing”
Zamislite da je 1990 ih i da želimo dopreti do ljudi koji gledaju “Prijatelje” na televiziji. Sve ove tri dostupne strategije od pet koji obuhvataju tradicionalnu promociju su:
Oglašavanje
Publikovanje – u obliku plasmana proizvoda
Direktan marketing
Rešenje za ovo bi bilo pojavljivanje oglasa tokom epizode Prijatelja. Bilo i neophodno platiti TV stanici koja emituje Prijatelje. Takođe, možda bi bilo neophodno unajmiti nekog glumca iz Prijatelja da reklamira proizvod ili uslugu.
Ništa od ovoga se ne bi moglo naznati “televizijskim marketingom” jer to nije definisana stvar. Televizija je marketinški kanal, a ne marketinška strategija. Primer – oglašavanje na televiziji – Reklamiranje je strategija, sama reklama je sadrđaj i televizija je kanal preko koga se prenosi oglas.
Na isti način funkcioniše i Facebook marketing ili marketing na društvenim mrežama. Sadržaj predstavlja taktiku i strategiju, kao što su oglašavanje, SEO optimizacija i objavljivanje. Navešćemo vam dva primera:
Ukoliko marketar kreira video i raširi po Facebooku, navešćemo vam šta će on uraditi:
Strategija – Oglašavanje (jedan tradicionalan deo promotivnog delovanja)
Sadržaj – Video sam po sebi
Kanal – Facebook
Ukoliko neko kreira informacioni materijal koji ima za cilj povećanje rejtinga sajta na Googlu, evo šta će uraditi:
Strategija – SEO
Sadržaj – Blog post
Kanal – Korporativni blog / Rezultati Google pretrage
Zašto je ovo važno? Uslovi koje koristimo u održavanju pretpostavke koje se nalaze u našem pristupu u marketingu. Loše pretpostavke dovode do lošeg marketinga i u najgorem slučaju – spama. To je ono što ja verujem da je Mark Ritson mislio kada je napisao svoj nedavnu, kontroverznu kolumnu, navodeći da trgovci moraju imati marketinške kvalifikacije.
Na kraju krajeva, kao što Ritson podrazumeva previše online marketara ne zna osnovne principe koje smo sada pomenuli. I to je bio uvod u Google Analytics koja je dovela do ovih pretpostavka.
Tradicionalni delovi marketing analitike
Marketinške kampanje uvek podrazumevaju stvaranje poruka, ubacivanje poruka u sadržaj, prenos tog sadržaja i transportovanje do publike.
Kao što smo pisali već, prisutni smo činjenice da se mnogi trgovci ne razumeju u osnovnu marketinšku terminologiju – direktan marketing, oglašavanje, promocija prodaje, lična prodaja, publicitet. U nastavku teksta ćemo se potruditi da vas bolje upoznamo sa tom terminologijom.
Prilikom razmišljanja o marketinškoj kampanji, tipična pitanja koja se postavljaju su ova:
Koja je vaša ciljna grupa i koji su ciljevi?
Koja je najbolja poruka za auditorijum?
Shodno ciljevima, koja je strategija koja je najbolja – oglašavanje, direktni marketing, promocija prodaje, direktna prodaja?
Koji su najbolji online ili offline kanali za sprovođenje marketinga?
Kakav treba da bude marketinški materijal i oglasi, da bi preneli poruku?
Kako možemo dobiti rezultate koji će pokazati koja strategija daje najviše rezultata?
Strategija, slanje poruke i marketing su sami bitniji od kanala.
Navešćemo jedan primer publiciteta. Na primer reporter New York Timesa piše o svojoj kompaniji. Napisaće članak koji će se pojaviti u štampi, na sajtu i dostupan za Amazon Kindle uređaje. Članak će se podeliti na društvenim mrežama i u online forumima. Zato ne postoji digitalni PR. Postoji samo PR. Bez obzira na to koje kanale koristite, kvalitet će isplivati.
Sad ćemo navesti primer direktnog marketinga. Recimo da ćemo pisati kopiju oglasa da bi smo povećali reagovanje korisnika. Ta ista kopija će pružati iste rezultate, samo će biti plasirana preko drugih platformi – emaila, facebook oglasa, Ad Wordsa ili nekih drugih načina.
Ne postoji digitalni marketing ni tradicionalni marketing.
Google Analytics je promenio dosta toga
Google Analitika koristi 55% svih sajtova i na tržištu sistema za analizu saobraćaja, učestvuje sa čak 83%. Više od polovine sajtova koriste GA kao jedini izvor marketinških podataka.
Google je na ovaj način transformisao marketing industriju. Usvajanje i uvođenje rasprostranjene GA je nametnuo trgovcima da menja svoj fokus sa strategijom na kanalu.
Tradicionalni marketing izdvaja aktivnosti zasnovane na strategijama koji čine skup promocije – direktan marketing, oglašavanje, lična prodaja, promocije i objavljivanje. GA je zamenio ove delove sa novim – direktna pretraga, društvena pretraga, plaćena pretraga i još mnogo toga.
Međutim pomak u pretpostavci je doveo do lošeg marketinga jer skoro svaka strategija se može izvršiti preko bilo kog kanala, jer je strategija sama za sebe nezavisna od kanala. Ali je svakako pogodno istražiti koja strategija u kombinaciji sa kojim kanalima daju najbolje rezultate. Na primer “marketing društvenih mreža” je prazan izraz koji se ne odnosi na strategiju već samo na kanal:
Kampanje direktnog marketinga ili kampanje oglašavanja, dobijaju direktan odgovor od odgovarajućeg skupa ljudi, na osnovu aktivnosti na društvenim mrežama, onim što lajkuju, prate.
Kampanje oglašavanja (Advertising), stavljaju vaš sadržaj u prvi plan, potom plaćenih postova.
Kampanje publiciteta – masovno izlaže korisnike vašim sadržajem, koji se širi društvenim mrežama.
Lična prodaja – svodi se na kontakt sa korisnima, sa ciljem prodaje.
Promocija prodaje – obezbeđuje korisnicima kupone, promo kodove, sa ciljem povećavanjem prodaje.
Svaka od ovih 5 elemenata mogu se smatrati marketingom preko društvenih mreža, ali ovaj termin ne daje mnogo informacija. Ove strategije mogu dati najbolje rezultate, ukoliko se koriste u pravo vreme, na pravom mestu.
Kada pogledate GA i pogledate rezultate u sekciji “social”, retko kad je jasno definisano koja je od strategija dala rezultate. Isto važi i za ostale elemente marketing analitike. Strateška aktivnost je mnogo važnija od kanala komunikacije, kanal samo diktira format marketinškog materijala i sadržaja koji se stvara u okviru ukusne strategije.
Verovatno se pitate, koji su prednosti društvenih mreža? Isto tako ima smisla pitati koje su prednosti telefonske komunikacije? Pojave GA nastao je problem da korisnici mešaju kanale, strategije, platforme i ostalu terminologiju.
Pozitivna stvar u vezi GA je da možemo znati kojim kanalima najbrže doći do korisnika. Negativna stvar GA je da manje znamo specifičnosti, strategije i aktivnosti koji daju najbolje rezultate.
Google Analytics je sve podatke učinio dostupnim online
GA nije samo zbunila oglašavače ovom terminologijom, već je naterala sve njih da se fokusiraju na online kanale, a da one druge izbace iz upotrebe u cilju smanjenja troškova.
Naravno GA može biti koristan alat. Osnovna verzija je besplatna, pa nije ni čudo što mnogi koriste tu platformu. Ali naravno, postoje ograničenja: GA može da prati samo online kanale. Ako neko na primer, vodi televizijsku reklamu, on neće videti informacije u GA koje su vezane za oglas.
Ljudi imaju podsvesno sklonost ka online kanalima. Navešćemo primer iz Internet Biroa Velike Britanije – Na digitalno oglašavanje je potrošeno 500 miliona funti 2003 godine, dok je 2014 godine potrošeno čak 7.2 milijarde funti. Što se više oslanjamo na GA više ćemo koristiti strategije koje se mogu direktno pratiti kao što je marketing preko Ad Wordsa ili još neke druge tehnike koje se mogu lako pratiti.
Direktni marketing je oblik marketinga koji najviše iritira ljude, preko bilo kog kanala. Neželjenu poštu ljudi brišu, to je automatizovana email pošta ili spam. To su oglasi koji prekidaju korisnike na društvenim mrežama u povezivanju sa prijateljima i porodicom.
Tokom razvoja ovih platformi bilo je jako bitno shvatiti da su ove platforme kreirane da bi nama dale neke rezultate o marketingu. Nema tu kreativnosti – A kreativnost je ono što čini brend i prodaje proizvode.
Ljudi tolerišu offline reklamne kampanje i publicitet, čak se i sećaju retkih, najkreativnijih. Ali ljudi ne vole online oglašavanje, što se uvek svodi na direktni marketing sa drugim imenom – većina korisnika će blokirati ove reklame.
Google Analytics se isplati
Direktni marketing je, kako smo rekli malopre iritantan, ali je njegove rezultate najlakše pratiti. Navešćemo vam hipotetički primer – Poslali smo kataloge / mailove / Facebook oglase na adresu 10000 korisnika za 5000$, dobili smo 100 novih korisnika, što nam je donelo 12000$.
Ovakvi rezultati sa direktnim odgovorom je lako videti uz pomoć GA. Ali slika je malo nejasna kad se koriste druge marketinške strategije.
Veoma je teško pripisati precizne rezultate svih marketinških aktivnosti uz pomoć GA
Ukoliko neko vidi i kuca ime brenda u pretraživaču, poseta če biti zabeležena u deo “Organic Search” u okviru GA.
Ukoliko neko vidi brend i otkuca njegovo ime u pretraživaču, dođe do brošure, poseti sajt u gradu udaljenom 1000 km, ta poseta će biti zabeležena pod “Direct”
Ukoliko neko poseti Facebook stranicu brenda, dođe na sajt, to će biti zavedeno pod “Social Media”.
Ukoliko reporter na konferenciji upozna brend, napiše članak o brendu, ovo će biti zabeleženo kao “refferal”.
Šta sve ovo znači? U mnogim slučajevima nemoguće je utvrditi u GA šta se tačko dešava kao rezultat određene marketinške aktivnosti.
Loša strana ovih platformi za analitiku je da one prate izvor saobraćaja, ali ne i uzrok tog saobraćaja. Na primeru gore imamo 4 različita izvora od jedne marketinške aktivnosti. Kako klasifikovati ove rezultate?
Kada bi postojao softver koji bi mogao da izoluje direktnu pretragu, društvenu i stale tipove saobraćaja ka sajtu i definisao koje aktivnosti su prouzrokovale te pretrage, ta platforma bi bila jako prodavana i popularna.
Postoje mnogi drugi problemi sa tipičnim podacima kojima raspolaže GA.
Ipak, previše trgovaca će se slepo pridržavati GA podataka jer se Googleov API koristi u mnogo drugih marketinških platformi.
Google Analytics nas je navikao na direktne rezultate merenja.
Ispravno ili pogrešno, u startup svetu je jako bitno raspolagati direktnim odgovorima koji su usmereni ka ciljevima, događajima u GA.
Na ovaj način možete videti da li najbolji stepen konverzije dolazi iz objavljivanja blog postova u kom se piše jedna reč iznova i iznova. Postoji legitiman model za upravljanje nekvalitetnim sadržajem. Česti su problemi kada se koristi alat za analitiku sa direktnim odgovorom za direktnu prodaju, kao i rezultatima koji se prikazuju u Google Analyticsu kao primarni ili jedini metrički uspeh.
Fokus samo na GA rezultatima treba biti više konstruktivan, nego informativan. I clickbalt može povećati saobraćaj, ali će se negativno odraziti na brend.
Osim toga broj prikazivanja stranice je koristan pokazatelj samo za sajtove čiji je osnovni cilj reklamiranje. Kompanije koje sa druge strane imaju cilj da dobiju više korisnika, clickbalt obično ne donosi visok nivo konverzije.
Integracija online i offline kanala
Marketinški stručnjaci i oni koji su zaduženi za komunikaciju, treba da rade u uslovima koji su dostupni tradicionalnim i digitalnim kanalima.
Čest je problem kada online marketari ignorišu tradicionalne kanale i preuveličavaju efikasnost savremenih kanala. Konsultanti na društvenim mrežama će reći da su “društvene mreže” najefikasniji način, jer im posao zavisi od toga. Digitalne video platforme će uvek tvrditi da televizija umire jer i njihov uspeh zavisi od toga, uprkos tome što televizija nikad nije bila popularnija nego danas, kao što će SEO ekspert reći da je SEO optimizacija najbitnija.
Potrebno je uzeti malo vremena za istraživanje činjenica, svako će braniti svoju oblast, bez sagledavanja konkretnih činjenica.
Spajanje svega u celinu
Većina marketara ima luksuz da nema potrebu da favorizuje odgovarajuću strategiju ili kanal. Mi generalno nemamo predrasude i učinićemo sve da vaš brend dobije što više korisnika. Većina agencija je vezana za specifične strategije, kanale, zbog njihove jedinstvene stručnosti.
Više od polovine komercijalnih sajtova koji koriste GA kao njihov jedini izvor marketinške analitike, shvatiće da su im opcije ograničene i da su dobili pogrešne rezultate na pogrešnim strategijama.
To se obično dešava kada su ljudi zavisni od jedne softverske platforme, bez obzira da li je to GA ili neka druga. U tim situacijama kompletan pogled na svet i poslovni procesi zavise od platforme, bez obzira na mane i mogućnost pogrešnih procena.
Postoji čitav svet marketinga koji stoji iza odgovora na pitanje – “Kakav sadržaj objaviti na web sajtu da bi ste povećali rejting sajta i pridobili nove korisnike”?
