+ 381 64 17 39 157 office@cyclopdesign.com

Da li vam se ovaj naslov u startu čini skeptičnim? Do ovoga su dovela određena istraživanja. Ukoliko pitate bilo koga, rećiće da su karouseli nepotrebi na sajtu i da predstavljaju anti-obrazac i da ih ne koristite. Ali možda nije sve tako crno i belo.

Koristeći prave podatke, ovaj članak ima za cilj bolje razumevanje argumenata koji su protiv korišćenja karusela i da li karuseli zaslužuju reputaciju koju su stekli do sad. Pozabavićemo se time tačku po tačku. Takoše, u ovom tekstu ćemo vam dati par primera kako da koristite karusel u budućnosti.

 

izrada-web-sajta-karusel1

 

Osvrnimo se na neke od najposećenijih e-commerce sajtova za mobilne telefone. Većina njih ima karusele, najčešće na početnoj strani i na stranici sa proizvodima. Da li je to nešto loše? Da li je na ovaj način korisnicima učinjena usluga i da li će sajtovi biti bolji ukoliko nemaju karusel? Sprovešćemo malo istraživanje o ovoj temi.

Pogledajmo podatke koji su nam dostupni. U početku smo bili radoznali i zapitali smo se, šta naši podaci pokazuju.

 

Zašto se koriste karusel slajderi?

Karusel slajderi su mnogo više od prikazivanja marketinških informacija na početnoj stranici. Fokusiraćemo se na dizajniranje za mobilne stranice, pozabavićemo se problemom prikazivanja balansiranih informacija, na malim ekranima. To znači da je neophodno voditi računa i o horizontalnom i vertikalnom položaju ekrana. Karuseli se koriste da bi se povećala količina informacija i održao kontekst bez primoravanja korisnika da skroluje stranicu ili klikće i ide na novu.

izrada-web-sajta-karusel2

 

Kontekst je jako bitan za karusele. Jako je bitno ne preterivati sa karuselima. Na našim sajtovima se oni nalaze na jednom mestu, kao galerija slika ili na stranici sa proizvodima. Na stranici o informacijama proizvoda karusel služi da korisniku da više vizuelnih informacija o proizvodima. Na početnoj stranici se karusel može koristiti kao jedan od navigacionih elemenata i sadržati call to action dugmiće.

 

izrada-web-sajta-karusel3

 

Činjenice protiv karusela

Argumenti protiv karusela se svode na sledeće:

  • Korisnici nemaju nikakvu interakciju sa karuselima.
  • Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.
  • Nisu pristupačni
  • Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike.

 

Korisnici nemaju interakciju sa karuselima

Argument – Istraživanja su pokazala da samo 1.07% korisnika klikne na sadržaj koji se nalazi na karuselima i ima marketinški karakter. Pregled slajda se ne može nazvati interakcijom. Računa se klik.

Naše iskustvo  – Korisnici stupaju u interakciju kada je galerija slika proizvoda prikazana u karuselima. Pokazano je da 72% korisnika prođe kroz karusel barem jednom, 23% korisnika zumira karusel. Dakle 23% korisnika je kliknulo na slajder da bi dobilo više informacija.

 

Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.

Argument – Pretpostavljamo da su karuseli efikasni i da je potrebno imati više slajdova. Istraživanja pokazuju da na drugi slajd klikne samo 3.1% korisnika. Te rezultate nismo očekivali.

Naše iskustvo – Korisnici na drugu sliku na stranici sa opisom proizvoda, klikću u 15.7%. Najmanje 64% korisnika gleda dalje od drugog slajdera.

 

izrada-web-sajta-karusel4

 

izrada-web-sajta-karusel5

 

Nisu pristupačni

Veliki problem, ali rešiv. Ovaj argument nije protiv korišćenja karusela, već je protiv načina na koji se on upotrebljava. Nije nemoguće da karusel bude dostupan, samo je to u praksi veoma retko. Svakako naša trenutna implementacija upotrebe karusela je bazirana na pristupačnosti.

Nije to greška u karuselima generalno, već u odluci na koji način ćete ih koristiti. To nije argument vezan za efikasnost karusela, pa se nećemo mnogo baviti tim problemom.

 

Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike

Ovaj argument je baziran na činjenicu da automatsko prikazivanje elemenata u karuselu se suprotstavlja interfejsu. Sa ovim se slažemo, ukoliko dizajnirate karusel, izbegavajte automatsko pojavljivanje elemenata.

 

Zaključci na osnovu istraživanja

Pažnja – ovaj odeljak se odnosi na neke naše zaključke i neka naša istraživanja. Tako da uzmite ove podatke sa određenom dozom rezerve.

Metode istraživanja

Podaci korišćeni u ovoj analizi potiču iz nekoliko e-commerce sajtova koji smo mi radili. Da bi smo se pozabavili rezultatima, potrebni su nam sledeći podaci:

  • Učestalost interakcije korisnika i karusela
  • Učestalost interakcije korisnika sa slajdovima posle prvog

 

Definisanje interakcije

Postoji četiri načina interakcije korisnika i karusela:

  • Prevlačenje levo ili desno, na ekranima pametnih telefona.
  • Korišćenje strelice za kretanje levo i desno po slajderu.
  • Tapkanje oznake na dnu slajdera
  • Tapkanje na slajdu radi zumiranja.

Važna napomena je da se ovo odnosi na namernu interakciju. Slučajne interakcije se ne računaju.

 

Rezultati

Jedinstveni rejting interakcije

Prvi podatak koji nam je trebao je koliko često korisnici mobilnih uređaja imaju interakciju sa karuselom. Gledali smo jedinstvene interakcije.

Podaci pokazuju da oko 72% posetilaca stranice ostvaruju interakciju na neki način sa karuselima. Slike su bile jasni favorit za interakciju, jer 55% korisnika klikne bar na jednu sličicu.

 

Tipovi i odnos interakcije

Naši podaci pokazuju da su kontrole sličice najpopularniji način za interakciju sa karuselom.

izrada-web-sajta-karusel6

 

Zumiranje je drugi najpopularniji tip interakcije. Zumiranje je slično po tome što ima najviše klikova od bilo kojih drugih interakcija – a i možete da dodirnete karusel bilo gde da bi ste ga pokrenuli. Moramo da imamo u vidu da je ponekad zumiranje i slučajno. Mada, nivo angažovanja je visok, tako da je nerealno da je sve slučajno. Čak 23% posetilaca zumiraju.

Prebacivanje sa slajda na slajd je najmanje popularan način za komunikaciju korisnika i karusela.

 

izrada-web-sajta-karusel7

 

Totalni rejting interakcije

Rezultat od 72% korisnika koji interaguju sa karuselom, ne ide u prilog tvrdnjama da karusel nije potreban na sajtu.

 

Prosešan broj interakcija istog tipa

Korisnici koji imaju interakciju sa sličicama će to kliktati na sličice češće nego na druge elemente. U proseku korinik kada koristi karusel će kliknuti na 6 sličica.

 

izrada-web-sajta-karusel8

 

Nizak nivo zumiranja pokatuje da korisnici zumiraju proizvod samo kada su zainteresovani.

Istraživanja su pokazala da korisnike najviše angažuje strelica i prelaz sa slajda na slajd. Kombinacija ovih elemenata sa nekom mikrokonverzijom kao što je “dodaj u korpu” dugme, može biti zanimljivo.

 

izrada-web-sajta-karusel9

 

Opadanje interakcije

Ukoliko iskoristimo podatke koje smo prikupili moćićemo da vidimo kakva je mogućnost opadanja interakcije.

Sličice

U slučaju gledanja u sličice, postoji verovatnoća od 69% da će korisnik gledati sledeću sliku. Preciznije se rezultat može pokazati uz rejting opadanja interakcije. Upkos mogućnosti da se sličice vide proizvoljnim redom, većina korisnika će ih gledati redom.

izrada-web-sajta-karusel10

 

Strelice

Za svaku strelicu na koju se klikne, postoji linearan odnos, približan eksponencijalnom modelu. Postoji verovatnoća od 76% da će korisnik ponovo kliknuti na strelicu da bi video sledeći slajd.

 

izrada-web-sajta-karusel11

 

 

Prelaz sa slajda na slajd

I ovaj tip interakcije se može izraziti linearno, jer kada korisnik klikom na ekran pređe sa jednog slajda na drugi, postoji 64% mogućnosti da će to uraditi opet.

izrada-web-sajta-karusel12

 

 

Zumiranje

Na isti način možemo predstaviti i zumiranje.

izrada-web-sajta-karusel13

 

Razmatranja

Marketing karusel protiv karusela sa slikama

Vrste karusela koje koristimo su drugačiji. Ovo može predstavljati veliki problem za zaključke. Dve vrste karusela mogu biti vizuelno povezane, a na osnovu našeg istraživanja smo došli do zaključka da je osnovni model uspešan. Naš cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li je ideja o upotrebi više karusela i više slajdova pogrešna. Podaci govore da nije.

Korisnici mogu biti izloženi takozvanom banerskom slepilu (banner blindness – svima se desilo da ne vidimo ništa na sajtu od suvišnih banera) u slučaju marketinških karusela. Ali takođe, ovi karuseli mogu obezbediti više dodatnih informacija korisnicima. Postoji mnogo razloga zbog kojih bi ovakav marketinški karusel sa banerima bio neefikasan. Mi ponekad koristimo ovakve karusele na našim sajtovima.

 

izrada-web-sajta-karusel14

 

Mobilna interakcija ili desktop interakcija

Karuseli o kojima pričamo se odnose na mobilne uređaje. Postoji mogućnost da mobilni korisnici ostvaruju interakciju sa karuselima više nego sa desktop uređajima. Razlog ovome može biti lakoća interakcije, koja je pogodnija sa mobilnih telefona i tableta, nego sa računara.

 

Kriterijumi za procenu uspešnosti karusela

Uspeh karusela se meri različitim kriterijumima za uspeh. Kriterijum se ogleda u tome, da li korisnici vide sve slike, da li prelaze na sledeće slike i da li postoji nekakva konverzija na osnovu njih.

 

Koraci za budućnost

Ovi podaci su nama, a nadamo se i vama otvorili oči i pokazali da su nam karuseli još uvek potrebni. Postoje neki koraci za budućnost i sad ćemo vam ih pokazati:

  • Potrebno je sprovesti slična istraživanja na ostalim tipovima karusela. Bilo bi zanimljivo uporediti neke druge karusele, možda one sa banerima ili nekim drugim slikama ili informacijama.
  • Bilo bi zanimljivo istražiti kako interakcija sa karuselom utiče na dalje korišćenje sajta i generalno korisničko iskustvo. Da li će korisnik kupiti proizvod ukoliko ostvari kvalitetnu interakciju sa karuselom.
  • Voleli bi smo da istražimo nivo interakcije sa karuselom zavisno od uređaja. Da li korisnici više gledaju karusele na mobilnim telefonima, tablet računarima ili desktop računarima.
  • Podaci pokatuju da je prelazak sa slajda na slajd najmanje korišćena vrsta interakcije. Predstavljajući dodatne kontrole, korisnici imaju nametnuto rešenje za interakciju, tako da su veće šanse da odaberu taj metod.

Zaključak

Počeli smo ovaj članak tako što smo razmišljali o tome kako korisnici mobilnih uređaja upotrebljavaju karusele. Postoje razlike izmešu vrsta karusela.

Većina podataka ranijih istraživanja se odnosila na karusele sa banerima. Ovi podaci podržavaju tvrdnju da su je stepen interakcije sa ovakvim karuselima mali – oko 1%.

Naše istraživanje je pokazalo malo različite rezultate. Korisnici reaguju na karusele i stopa interakcije je velika. Tako da stopa interakcije zavisi od tipa karusela i od njegovog cilja.

Karuseli imaju mnogo oblika i veličina. Neki mogu biti efikasni, drugi manje efikasni. Potrebno je mnogo više podataka, pre nego što se dođe do zaključka. Korisnik ne zna šta da očekuje od slajdova, pa ih neće ni prelistavati. Ukoliko korisnicima stavite do znanja šta je sledeći slajd, korisnik će radije prelistati isti.

 

Pitanje – Da li treba koristiti karusel?

Nemojte koristiti karusele da bi ste dodali sadržaj na ekranu. Razmislite o karuselu, kao elementu koji ima svoju namenu i svoj cilj, a cilj mu je da obezbedi dodatan sadržaj u određenom kontekstu. Koristite karusel kada je vertikalni prostor ograničen.

Nemojte koristiti karusel ukoliko je potrebno korisniku da vidi ceo sadržaj. Može se desiti da korisniku promakne sadržaj na drugom, trećem i drugim slajdovima ukoliko ne vidi karusel. Takođe, nemojte koristiti karusel, ukoliko slajdovi nisu zanimljivi. Prvim slajdom treba pokrenuti korisnika da klikne na sledeći slajd i tako u krug. Kao i ostatak sajta i karusel mora angažovati korisnike. Ukoliko korisnici ne ostvaruju interakciju sa slajdovima, ne mora da znači da je karusel kriv, već njegov sadržaj.

Ne postoji  jedinstven odgovor na ovo pitanje. U određenim situacijama, odgovor je ne, u pojedinim je odgovor da. Univerzalan odgovor na ovo pitanje bi mogao da glasi – Ukoliko je neophodan vašim korisnicima – koristite ga.

Share this:

Pin It on Pinterest

Share This