+ 381 64 17 39 157 office@cyclopdesign.com
Upotreba Carousela na mobilnim E-Commerce sajtovima.

Upotreba Carousela na mobilnim E-Commerce sajtovima.

Da li vam se ovaj naslov u startu čini skeptičnim? Do ovoga su dovela određena istraživanja. Ukoliko pitate bilo koga, rećiće da su karouseli nepotrebi na sajtu i da predstavljaju anti-obrazac i da ih ne koristite. Ali možda nije sve tako crno i belo.

Koristeći prave podatke, ovaj članak ima za cilj bolje razumevanje argumenata koji su protiv korišćenja karusela i da li karuseli zaslužuju reputaciju koju su stekli do sad. Pozabavićemo se time tačku po tačku. Takoše, u ovom tekstu ćemo vam dati par primera kako da koristite karusel u budućnosti.

 

izrada-web-sajta-karusel1

 

Osvrnimo se na neke od najposećenijih e-commerce sajtova za mobilne telefone. Većina njih ima karusele, najčešće na početnoj strani i na stranici sa proizvodima. Da li je to nešto loše? Da li je na ovaj način korisnicima učinjena usluga i da li će sajtovi biti bolji ukoliko nemaju karusel? Sprovešćemo malo istraživanje o ovoj temi.

Pogledajmo podatke koji su nam dostupni. U početku smo bili radoznali i zapitali smo se, šta naši podaci pokazuju.

 

Zašto se koriste karusel slajderi?

Karusel slajderi su mnogo više od prikazivanja marketinških informacija na početnoj stranici. Fokusiraćemo se na dizajniranje za mobilne stranice, pozabavićemo se problemom prikazivanja balansiranih informacija, na malim ekranima. To znači da je neophodno voditi računa i o horizontalnom i vertikalnom položaju ekrana. Karuseli se koriste da bi se povećala količina informacija i održao kontekst bez primoravanja korisnika da skroluje stranicu ili klikće i ide na novu.

izrada-web-sajta-karusel2

 

Kontekst je jako bitan za karusele. Jako je bitno ne preterivati sa karuselima. Na našim sajtovima se oni nalaze na jednom mestu, kao galerija slika ili na stranici sa proizvodima. Na stranici o informacijama proizvoda karusel služi da korisniku da više vizuelnih informacija o proizvodima. Na početnoj stranici se karusel može koristiti kao jedan od navigacionih elemenata i sadržati call to action dugmiće.

 

izrada-web-sajta-karusel3

 

Činjenice protiv karusela

Argumenti protiv karusela se svode na sledeće:

  • Korisnici nemaju nikakvu interakciju sa karuselima.
  • Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.
  • Nisu pristupačni
  • Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike.

 

Korisnici nemaju interakciju sa karuselima

Argument – Istraživanja su pokazala da samo 1.07% korisnika klikne na sadržaj koji se nalazi na karuselima i ima marketinški karakter. Pregled slajda se ne može nazvati interakcijom. Računa se klik.

Naše iskustvo  – Korisnici stupaju u interakciju kada je galerija slika proizvoda prikazana u karuselima. Pokazano je da 72% korisnika prođe kroz karusel barem jednom, 23% korisnika zumira karusel. Dakle 23% korisnika je kliknulo na slajder da bi dobilo više informacija.

 

Ukoliko postoji interakcija, postoji samo na prvom slajdu.

Argument – Pretpostavljamo da su karuseli efikasni i da je potrebno imati više slajdova. Istraživanja pokazuju da na drugi slajd klikne samo 3.1% korisnika. Te rezultate nismo očekivali.

Naše iskustvo – Korisnici na drugu sliku na stranici sa opisom proizvoda, klikću u 15.7%. Najmanje 64% korisnika gleda dalje od drugog slajdera.

 

izrada-web-sajta-karusel4

 

izrada-web-sajta-karusel5

 

Nisu pristupačni

Veliki problem, ali rešiv. Ovaj argument nije protiv korišćenja karusela, već je protiv načina na koji se on upotrebljava. Nije nemoguće da karusel bude dostupan, samo je to u praksi veoma retko. Svakako naša trenutna implementacija upotrebe karusela je bazirana na pristupačnosti.

Nije to greška u karuselima generalno, već u odluci na koji način ćete ih koristiti. To nije argument vezan za efikasnost karusela, pa se nećemo mnogo baviti tim problemom.

 

Automatsko prikazivanje elemenata u karuselu je loše za korisnike

Ovaj argument je baziran na činjenicu da automatsko prikazivanje elemenata u karuselu se suprotstavlja interfejsu. Sa ovim se slažemo, ukoliko dizajnirate karusel, izbegavajte automatsko pojavljivanje elemenata.

 

Zaključci na osnovu istraživanja

Pažnja – ovaj odeljak se odnosi na neke naše zaključke i neka naša istraživanja. Tako da uzmite ove podatke sa određenom dozom rezerve.

Metode istraživanja

Podaci korišćeni u ovoj analizi potiču iz nekoliko e-commerce sajtova koji smo mi radili. Da bi smo se pozabavili rezultatima, potrebni su nam sledeći podaci:

  • Učestalost interakcije korisnika i karusela
  • Učestalost interakcije korisnika sa slajdovima posle prvog

 

Definisanje interakcije

Postoji četiri načina interakcije korisnika i karusela:

  • Prevlačenje levo ili desno, na ekranima pametnih telefona.
  • Korišćenje strelice za kretanje levo i desno po slajderu.
  • Tapkanje oznake na dnu slajdera
  • Tapkanje na slajdu radi zumiranja.

Važna napomena je da se ovo odnosi na namernu interakciju. Slučajne interakcije se ne računaju.

 

Rezultati

Jedinstveni rejting interakcije

Prvi podatak koji nam je trebao je koliko često korisnici mobilnih uređaja imaju interakciju sa karuselom. Gledali smo jedinstvene interakcije.

Podaci pokazuju da oko 72% posetilaca stranice ostvaruju interakciju na neki način sa karuselima. Slike su bile jasni favorit za interakciju, jer 55% korisnika klikne bar na jednu sličicu.

 

Tipovi i odnos interakcije

Naši podaci pokazuju da su kontrole sličice najpopularniji način za interakciju sa karuselom.

izrada-web-sajta-karusel6

 

Zumiranje je drugi najpopularniji tip interakcije. Zumiranje je slično po tome što ima najviše klikova od bilo kojih drugih interakcija – a i možete da dodirnete karusel bilo gde da bi ste ga pokrenuli. Moramo da imamo u vidu da je ponekad zumiranje i slučajno. Mada, nivo angažovanja je visok, tako da je nerealno da je sve slučajno. Čak 23% posetilaca zumiraju.

Prebacivanje sa slajda na slajd je najmanje popularan način za komunikaciju korisnika i karusela.

 

izrada-web-sajta-karusel7

 

Totalni rejting interakcije

Rezultat od 72% korisnika koji interaguju sa karuselom, ne ide u prilog tvrdnjama da karusel nije potreban na sajtu.

 

Prosešan broj interakcija istog tipa

Korisnici koji imaju interakciju sa sličicama će to kliktati na sličice češće nego na druge elemente. U proseku korinik kada koristi karusel će kliknuti na 6 sličica.

 

izrada-web-sajta-karusel8

 

Nizak nivo zumiranja pokatuje da korisnici zumiraju proizvod samo kada su zainteresovani.

Istraživanja su pokazala da korisnike najviše angažuje strelica i prelaz sa slajda na slajd. Kombinacija ovih elemenata sa nekom mikrokonverzijom kao što je “dodaj u korpu” dugme, može biti zanimljivo.

 

izrada-web-sajta-karusel9

 

Opadanje interakcije

Ukoliko iskoristimo podatke koje smo prikupili moćićemo da vidimo kakva je mogućnost opadanja interakcije.

Sličice

U slučaju gledanja u sličice, postoji verovatnoća od 69% da će korisnik gledati sledeću sliku. Preciznije se rezultat može pokazati uz rejting opadanja interakcije. Upkos mogućnosti da se sličice vide proizvoljnim redom, većina korisnika će ih gledati redom.

izrada-web-sajta-karusel10

 

Strelice

Za svaku strelicu na koju se klikne, postoji linearan odnos, približan eksponencijalnom modelu. Postoji verovatnoća od 76% da će korisnik ponovo kliknuti na strelicu da bi video sledeći slajd.

 

izrada-web-sajta-karusel11

 

 

Prelaz sa slajda na slajd

I ovaj tip interakcije se može izraziti linearno, jer kada korisnik klikom na ekran pređe sa jednog slajda na drugi, postoji 64% mogućnosti da će to uraditi opet.

izrada-web-sajta-karusel12

 

 

Zumiranje

Na isti način možemo predstaviti i zumiranje.

izrada-web-sajta-karusel13

 

Razmatranja

Marketing karusel protiv karusela sa slikama

Vrste karusela koje koristimo su drugačiji. Ovo može predstavljati veliki problem za zaključke. Dve vrste karusela mogu biti vizuelno povezane, a na osnovu našeg istraživanja smo došli do zaključka da je osnovni model uspešan. Naš cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li je ideja o upotrebi više karusela i više slajdova pogrešna. Podaci govore da nije.

Korisnici mogu biti izloženi takozvanom banerskom slepilu (banner blindness – svima se desilo da ne vidimo ništa na sajtu od suvišnih banera) u slučaju marketinških karusela. Ali takođe, ovi karuseli mogu obezbediti više dodatnih informacija korisnicima. Postoji mnogo razloga zbog kojih bi ovakav marketinški karusel sa banerima bio neefikasan. Mi ponekad koristimo ovakve karusele na našim sajtovima.

 

izrada-web-sajta-karusel14

 

Mobilna interakcija ili desktop interakcija

Karuseli o kojima pričamo se odnose na mobilne uređaje. Postoji mogućnost da mobilni korisnici ostvaruju interakciju sa karuselima više nego sa desktop uređajima. Razlog ovome može biti lakoća interakcije, koja je pogodnija sa mobilnih telefona i tableta, nego sa računara.

 

Kriterijumi za procenu uspešnosti karusela

Uspeh karusela se meri različitim kriterijumima za uspeh. Kriterijum se ogleda u tome, da li korisnici vide sve slike, da li prelaze na sledeće slike i da li postoji nekakva konverzija na osnovu njih.

 

Koraci za budućnost

Ovi podaci su nama, a nadamo se i vama otvorili oči i pokazali da su nam karuseli još uvek potrebni. Postoje neki koraci za budućnost i sad ćemo vam ih pokazati:

  • Potrebno je sprovesti slična istraživanja na ostalim tipovima karusela. Bilo bi zanimljivo uporediti neke druge karusele, možda one sa banerima ili nekim drugim slikama ili informacijama.
  • Bilo bi zanimljivo istražiti kako interakcija sa karuselom utiče na dalje korišćenje sajta i generalno korisničko iskustvo. Da li će korisnik kupiti proizvod ukoliko ostvari kvalitetnu interakciju sa karuselom.
  • Voleli bi smo da istražimo nivo interakcije sa karuselom zavisno od uređaja. Da li korisnici više gledaju karusele na mobilnim telefonima, tablet računarima ili desktop računarima.
  • Podaci pokatuju da je prelazak sa slajda na slajd najmanje korišćena vrsta interakcije. Predstavljajući dodatne kontrole, korisnici imaju nametnuto rešenje za interakciju, tako da su veće šanse da odaberu taj metod.

Zaključak

Počeli smo ovaj članak tako što smo razmišljali o tome kako korisnici mobilnih uređaja upotrebljavaju karusele. Postoje razlike izmešu vrsta karusela.

Većina podataka ranijih istraživanja se odnosila na karusele sa banerima. Ovi podaci podržavaju tvrdnju da su je stepen interakcije sa ovakvim karuselima mali – oko 1%.

Naše istraživanje je pokazalo malo različite rezultate. Korisnici reaguju na karusele i stopa interakcije je velika. Tako da stopa interakcije zavisi od tipa karusela i od njegovog cilja.

Karuseli imaju mnogo oblika i veličina. Neki mogu biti efikasni, drugi manje efikasni. Potrebno je mnogo više podataka, pre nego što se dođe do zaključka. Korisnik ne zna šta da očekuje od slajdova, pa ih neće ni prelistavati. Ukoliko korisnicima stavite do znanja šta je sledeći slajd, korisnik će radije prelistati isti.

 

Pitanje – Da li treba koristiti karusel?

Nemojte koristiti karusele da bi ste dodali sadržaj na ekranu. Razmislite o karuselu, kao elementu koji ima svoju namenu i svoj cilj, a cilj mu je da obezbedi dodatan sadržaj u određenom kontekstu. Koristite karusel kada je vertikalni prostor ograničen.

Nemojte koristiti karusel ukoliko je potrebno korisniku da vidi ceo sadržaj. Može se desiti da korisniku promakne sadržaj na drugom, trećem i drugim slajdovima ukoliko ne vidi karusel. Takođe, nemojte koristiti karusel, ukoliko slajdovi nisu zanimljivi. Prvim slajdom treba pokrenuti korisnika da klikne na sledeći slajd i tako u krug. Kao i ostatak sajta i karusel mora angažovati korisnike. Ukoliko korisnici ne ostvaruju interakciju sa slajdovima, ne mora da znači da je karusel kriv, već njegov sadržaj.

Ne postoji  jedinstven odgovor na ovo pitanje. U određenim situacijama, odgovor je ne, u pojedinim je odgovor da. Univerzalan odgovor na ovo pitanje bi mogao da glasi – Ukoliko je neophodan vašim korisnicima – koristite ga.

Prvi sajt u svetu je objavljen pre 25 godina

Prvi sajt u svetu je objavljen pre 25 godina

Dana 6.8. pre 25 godine, objavljen je prvi internet sajt na svetu. Ovaj sajt je kreirao Tim Berners Lee i sajt je bio obična stranica sa tekstom, sa pojedinim rečima koje su bile linkovane ka drugim stranicama. Ovako je Berners Lee postao pionir nečega bez čega ne možemo zamisliti život danas.

“WWW (world wide web) je projekat koji spaja tehnike pronalaženja informacija i hiperteksta, i predstavlja jedan lak, globalni informacioni sistem” – rekao je Berners Lee o prvom objavljenom sajtu na svetu. Projekat je osmišljen sa ciljem da informacije postanu dostupne svima. Berners Lee je želeo da internet bude mesto gde ljudi razmenjuju informacije, širom sveta, kroz dokumente, tekstove, linkove, uz jednostavan sistem pretrage.

 

 

izrada-web-sajtova-25godina1

 

 

Prvi korak ka stvarnosti se desio 6.avgusta 1991 godine, bez mnogo medijske pompe, kada je Berners Lee, iz kancelarije CERNa u Ženevi, objavio prvi sajt. Hostovan na http://info.cern.ch domenu, ovaj sajt je sadržao osnovne instrukcije o tome kako web radi, kako pristupiti dokumentu i podesiti sopstveni server. CERN je izbrisao stranicu sa ovog domena 2013 godine.

 

izrada-web-sajtova-25godina2

 

 

Geneza interneta

Neki drugim datum se može slaviti kao stvarni rođendan weba. 12 marta 1989 godine, Berners Lee je objavio svoj predlog za ono što je on nazvao upravljanjem informacijama.

Kao pre svega poslovni predlog, Berners Lee je zamislio web kao način za sprečavanje gubitka informacija u poslu i u naučnim zajednicama.

U to vreme on je radio kao programer u CERNovoj evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, gde se susreo sa velikim gubitkom informacija i podataka. I on sam je video kako je teško rešiti probleme gubitka podataka, koji su dobijeni mukotrpmnim i dugogodišnjim istraživanjima.

Gubitak informacija u institucijama kao što je CERN može biti jako bolan, ali u ovom slučaju CERN je bio model ostatka sveta, jer se suočavao sa problemom sa kojim će se ostatak sveta suočiti par godina kasnije.

Rešenje Berners Lee-a je univerzalno povezan informacioni sistem u kome su dokumenti povezani jedni sa drugima na jednostavan način, tako da svako može doći do podataka koji su mu potrebni.

Šef Bernersa Lee-a u CERNu, Mike Sendall je napisao belešku na kojoj je pisalo “nejasno, ali uzbudljivo”, pre davanja zelenog svetla ovom celom konceptu.

 

izrada-web-sajtova-25godina3

Godinu ipo dana kasnije, neposredno pre Božića 1990 godine, Berners Lee je izgradio infrastrukturu za internet i dizajnirao prvu web stranicu. On je napisao takozvani hipertekst protokol (HTTP), koji definiše putovanje informacija od računara do računara, dok hipertekst jezik (HTML) definiše raspored i elemente na stranici i uz pomoć njega je iskodirana prva stranica.

Prvi sajt je objavljen 6.8.1991 i bio je postavljen na Berners Lee serverskom kompjuteru i sadrćao je poruku koja glasi “Ova mašina je server – Ne gasiti je”.

 

izrada-web-sajtova-25godina4

 

Jedna od prvih praktičnih upotreba ovog izuma bio je interni imenik za zaposlene u CERNu koji je Bernd Pollermann objavio. Naredne godine, objavljena je prva slika na webu, parodija na ženski pop bend Les Horribles Cernettes.

Godine 1993 internet je postavo dostupan javnosti, što znači da je svako mogao da kreira server i dizajnira i kodira sajtove. Iste godine, objavljen je Mozaik pretraživač i prva WWW konferencija, poznata kao “Woodstok weba”.

 

 

izrada-web-sajtova-25godina5

 

Sledeća faza

Četvrt veka kasnije, web preuzima dominantnu ulogu u svakodnecnim životima. Društvene mreže, pretraživači, online kupovina, blogovi su postali deo naše svakodnevnice. Berners Lee je razvio statički sajt, a danas webom dominiraju interaktivni sajtovi, kodirani u novim jezicima, prepuni fotografije, video materijala i animacija.

Kako zamišljamo razvoj weba? Možemo očekivati da web nastavi da zauzima bitan deo na računarskim monitorima i da napreduje, samim razvojem i usponom tehnologije. Biometrijsko logovanje, super brze konekcije i još mnogo toga će tek predstavljati novu eru weba.

 

Da li je ovo kraj mobilnih aplikacija?

Da li je ovo kraj mobilnih aplikacija?

Teško je zamisliti svet mobilnih komunikacija bez mobilnih aplikacija na vašem ekranu. Otkako je Apple osnovao App store 2008 godine, aplikacije su postale sinhronizovane sa svim mobilnim pamtnim uređajima. Sve u svemu, dominacija mobilnih aplikacija je trenutno pod znakom pitanja.

Ovo nije novi koncept – ljudi u industriji dizajna i razvoja su u doveli u pitanje budućnost mobilnih native aplikacija.

 

Da li Google pokušava da ubije mobilne aplikacije?

Nije tajna da prilikom upotrebe mobilnih uređaja, dominiraju mobilne aplikacije. Korisnici skoro 90% vremena provedenog u korišćenju mobilnih telefona provode koristeći native aplikacije.

 

izrada-web-sajta-mobilne-aplikacije1

 

Ova činjenica predstavlja problem Googleu. Što više vremena ljudi provode u aplikacijama, manje vremena su na webu i pretražuju sajtove. Ove brojke sa gornje slike možda nisu relevantne jer postoji i aplikacija Google, kao i Youtube, koji je drugi najveći pretraživač.

Odnos između nekih naših najpopularnijih aplikacija otprilike izgleda ovako:

 

izrada-web-sajta-aplikacije

 

Problem sa kojim se Google suočava je da korisnici koriste aplikacije za nalaženje informacija i nekog sadržaja. Mobilne navike korisnika diktiraju sadržaj kojim korisnici mogu da pristupe. Oni prvo idu na Facebook, da bi videli neke nove postove ili novosti, pa onda idu na Twitter, tako da ovakve korisničke navike uglavnom otkrivaju gde pretraga ima mali udeo, a gde veći.

Bolja opcija za Google bi bila da se pretraživanje ponaša kao tačka kontakta za sadržaj preko ovih platformi – ili barem na što više moguće platformi. Google je pokušao da uradi ovo deeplinkingom aplikacija i indeksiranjem. Ideja je da korisnici mogu sa Googlea doći do određenog sadržaja na Twitteru, Youtube-u i drugim aplikacijama uz pomoć jednog klika.

 

izrada-web-sajta-mobilne-aplikacije2

 

Ovo predstavlja niz problema. Pre svega u aplikaciji sadržaj treba da bude promenljiv kao na web stranici. Što znači da programeri moraju da naprave svoje aplikacije na određeni način – nešto Google ne može da kontroliše. Pa čak i programerima pravljenje aplikacije i mogućnost indeksiranja, tako da bi korisnici morali da ih imaju intstalirane na svom uređaju da bi pristupili sadržaju.

Google rešenje ovog problema je striming aplikacije koji omogućava korisnicima da pristupe sadržaju bez instalirane aplikacije. Korisnici aplikacije idu na diretan link, a oni koji nemaju aplikaciju, mogu da vide uživo emitovanje sadržaja.

 

app-stream-w-dots

 

 

Zanimljiva ideja za Google – ideja koja sprečava sukob između potrage i aplikacija, a rešava neke od ključnih korisničkih problema.

 

Aplikacije su postale nezgodne za UX

Potraga za boljim korisničkim iskustvom je večna i kao deo toga aplikacije postaju bolje. Google indeksiranje aplikacija i deeplinking su odlični ukoliko imate instaliranu aplikaciju, ali ukoliko nemate, sve to može biti frustrirajuće.

Isti problem se može desiti na Facebooku i na drugim mrežama koje podržavaju deeplinking. Korisnici mogu postavljati linkove ka bilo kojoj vrsti sadržaja, ali bez pravih aplikacija u mestu, bićete preusmereni ka prodavnici aplikacija.

Ovo nas dovodi do pravih UX problema sa mobilnim aplikacijama – njihovo preuzimanje traži previše od korisnika. Dobar protok, prostor za skladištenje i još ceo spisak bezbedonosnih problema koji stvaraju barijeru između korisnika i aplikacije. Zašto je neophodan pristup lokaciji i fotografijama svakoj aplikaciji? Zašto je potrebno preuzeti aplikaciju da bi smo videli video koji je vaš prijatelj podelio?

I nakon toga, korisniku je upravo stigla notifikacija da mora da ažurira 84 aplikacija.

 

Porast web aplikacija

Kao što smo utvrdili, ljudi provode vreme koristeći native aplikacije. Sve ovo dovodi do evolucije samih aplikacija. Google je uključen u ovaj proces, kroz koncept Progresivnih web apliakcija.

Takozvani uspon web aplikacija nije bas merodavna. Ljudi provode dosta vremena koristeći ovakve aplikacije, što ove apliakcije čini dobrom investicijom za mnoge kompanije. Zatim se javlja problem izrade ovakvih aplikacija, koje će dovoljno brzo raditi u pretraživaču. Kako tehnologija napreduje, tako će se ovi problemi lakše rešavati, a to očekujemo tek za nekoliko godina.

Da li se nazire kraj mobilnih aplikacija?

Linija između pretraživača, operativnog sistema i aplikacija je sve nejasnija. Obaveštenja znače da se pristupa određenim sadržajima bez otvaranja aplikacije. Dok Googleova nastojanja da se premosti proces pretrage sa drugim platormama su sve veća i veća.

Što znači da aplikacijama kakve poznajemo možemo polako reći zbogom. Pod ovim podrazumevamo da više neće biti preuzimanja i da neće biti potrebne nikakve mere za pristup sadržaju sa različitih aplikacija. Ovo je prirodan napredak, koji će kreirati bolje korisničko iskustvo mobilnih aplikacija.

Dakle sa stanovštva korisnika, mobilne aplikacje kakve znamo će verovatno nestati u potpunosti. Ili u tolikoj meri da budu jedva primetne. Ali to ne znači da neće biti malih delova aplikacija.

Brendovi i programeri će stalno tražiti bolji način da isporuče sadržaj i uklone prepreke za korišćenje interneta. Da li to znači spajanje mobilnih i web aplikacija ili potpuno menjanje aplikacija, sve to zavisi od same tehnologije. Google već radi na ovom konceptu.

Ovo ima smisla jer ni korisnici ni tehnologija nisu spremne da web aplikacije budu besplatne. Međutim, ovi problemi su sada realni i polako se radi na spajanju weba, native aplikacija i operativnih sistema, što je dobar način za funkcionisanje. To će omogućiti da korišćenje web aplikacija bude lakše za korisnike, kao i da napretkom tehnologije, funkcionalnost aplikacija bude naprednija.

 

 

Kako iskodirati skrolujući “vanzemaljski” sajt?

Kako iskodirati skrolujući “vanzemaljski” sajt?

U ovom tutorijalu ćemo vam pokazati kako možete da kreirate dug, skrolujući sajt i da ga iskodirate.

 

Šta ćemo kreirati

Spojićemo nekoliko stvari zajedno tako da možete skrolovati od vrha na stranici koju ćete videti kao “Alien Lander”, naćićete svoj način da skrolujete na dole. Na početku, videćete NLO kako prekriva stranicu.

 

izrada-web-sajtova-alien1

 

Kao što skrolujemo na dole, NLO će se kretati atmosferom i postati kometa.

 

 

izrada-web-sajtova-alien3

 

I konačno kada prođete kroz treću liniju videćete “malog zelenog” koji sleće na tlo.

 

izrada-web-sajtova-alien2

 

Kako to izgleda možete videti ovde

 

SVG slike

U ovom projektu koristićemo SVG slike tako da možemo koristiti mogućnost njihovog skaliranja i male veličine fajla.

Pre nego što počnemo, biće nam potrebna velika slika, podeljena u 4 SVG fajlova:

  • UFO koji je nazvan “ufo.svg”
  • Onda “alien_comet.svg”
  • Mali zeleni, fajl nazvan “alien_landing.svg
  • Pozadinski fajl, iz kog su izvađene gornje slike, kao fajl koji je nazvan “background.svg

Možete eksportovati slike u SVG, ili alternativno možete pronađi sve ove sličice na GitHubu

 

Podešavanje osnovne strukture

Kreirajte novi folder u okviru vašeg projekta i unutar toga kreirajte subfolder nazvan “CSS” i još jedan koji se zove “img” (slike)

Kopirajte SVG slike u folder sa slikama.

U folderu CSS kreirajte folder “style.css”.

U glavni folder kreirajte folder nazvan “index.html”.

Struktura foldera će izgledati ovako:

 

izrada-web-sajtova-alien4

 

U fajl “index.html” dodajte najosnovniji HTML kod, koji ćemo vam pokazati u nastavku teksta.

 

 

izrada-web-sajtova-alien5

 

Dodavanje pozadine

Deluje nelogično, ali našu pozadinsku sliku ćemo dodati kao img element, a ne kroz dodavanje u CSSu. Razlozi za ovo su sledeći:

  • Želimo da iskoristimo mogućnost SVGa da promenimo veličinu i popunimo ceo prostor za prikaz sa našim background.svg slike bez obzira na dimenzije prozora pretraživača.
  • Da bi tehnika skrolovanja radila, moramo da znamo visinu pozadinske slike.
  • Jer smo, dozvolili da nam pozadinska slika bude fluidna i promenljive veličine, ne postoji mogućnost da znamo visinu unapred.
  • Pošto ne znamo visinu sekcije, saznaćemo kada bude bila gotova cela sekcija.
  • Ukoliko postavimo “background.svg” kao pozadinu CSSa, visina neće uticati na sam layout.
  • Dodavanjem “background.svg” kao regularnu sliku, korišćenjem JQuerya, ćemo moći da otkijemo i definišemo visinu slike.

Sada, možemo da počnemo sa kodiranjem.

U fajlu “index.html” dodajte sledeći kod:

 

izrada-web-sajtova-alien6

U okviru preview fajla u pretraživaču, videćete sliku kako popunjava vidno polje. Biće i belog prostora oko ivica.

Ovo je zato što pretraživači sami uključuju malu marginu kod “body” elemenata. Da bi smo ovo ispravili dodaćemo kod u “style.css”.

 

izrada-web-sajtova-alien7

Postoji još jedan podrazumevani kod koji sadrže pretraživači koji ćemo morati da promenimo, a povezan je sa slikama koji se prikazuju. Ukoliko dođete do dna, videćete beli prostor. Dodaćemo sledeće:

 

izrada-web-sajtova-alien8

 

Sada bi trebalo da vidimo “background.svg” sliku kako je popunila prostor u prozoru bez razmaka i belih ivica. Visina layouta sajta će biti promenjena tako da će se slika videti adekvatno.

 

Dodavanje prednjeg container-a

Da bi se slika koju smo dodali ponašala kao pozadina, moramo postaviti sadržaj u prvi plan. Dodaćemo div element u koji ćemo postaviti sadržaj i postaviti u prvi plan menjanjem z-index svojstva

U okviru fajla “index.html” , dodajte novi div element.

 

izrada-web-sajtova-alien9

U fajl “style.css” dodajte novi CSS

 

izrada-web-sajtova-alien10

 

Šta radi ovaj kod?

Kada postavimo position – absolute – postavljamo element tamo gde mi odaberemo, a ne tamo gde bi regularno bio postavljen.

Podešavanjem vrednosti top i left na 0, zakucavamo element na vrh prozora i horizontalno ga zakucavamo za pozadinsku sliku.

Kada elementima dodelimo height i width na 100%, element će zauzeti kompletnu površinu pozadine.

Kada postavimo Z-Index na 1, element će biti prikazan ispred pozadinske slike i tako će sadržaj biti vidljiviji i neće biti prekriven slikom.

 

Dodavanje UFO panela

Sada ćemo objasniti način na koji ćemo dodati UFO objekat u dnu. Biće nam potrebna tri panela, po jedan za svaku fazu “sletanja”.  Dodaćemo odgovarajuću SVG sliku svakom panelu, na primer ufo.svg, koji će činiti fiksiranu pozadinu. Slika će ostati na mestu tokom skrolovanja.

Unutar svog “foreground” diva dodajte novi div.

 

izrada-web-sajtova-alien12

A u okviru CSS fajla, definisaćemo klasu ufo section:

 

izrada-web-sajtova-alien13

Visinu smo postavili na 100%, tako da će sadržaj biti vidljiv. Ufo.svg je postavljen kao pozadina. Background Repeat – No repeat će sprečiti ponavljanje slike, a Position parametar će postaviti sliku na centar. Background-size podešava veličinu slike, a vrednost je u procentima da bi bio prilagođen veličinama prozora. Background-attachemnt – fixed – znači da će slika ostati fiksirana tokom skrolovanja. 

 

Kometa i Paneli koji sleću

Kako se skroluje kroz sajt, UFO će nestajati. To je zato što je skrolovanje prošlo veličinu ekrana koju smo definisali u klasi ufo_section, tako da više ne vidimo to kao pozadinu. Postavićemo tri panela, da se skroluju jedan ispod drugog, tako što ćemo da kreiramo efekte da jedna slika bude zamenjena drugom.

Ponovićemo proces tako što ćemo dodati slike “alien_comet.svg” i “alien_landing.svg”.

U okviru HTML dodaćemo dva div elementa u okviru containera.

 

izrada-web-sajtova-alien14

Onda dodati ove klase u okviru CSSa

 

izrada-web-sajtova-alien15

 

Jedino što je promenjeno je background-size koja je postavljena na 15%.

 

Kompletan CSS

Sada ćemo prikazati kompetan CSS kod.

 

izrada-web-sajtova-alien16

 

Sada možete proveriti sajt i videti kako se UFO pretvara u kometu.

 

Računanje visine panela

Primetićete nekoliko problema a to su:

  • Paneli nisu dovoljno visoki
  • “alien_comet.svg” se pojavljuje pre nego što je “ufo.svg” nestao, što izgleda čudno.

Naša “background.svg” slika nema fiksiranu veličinu tako da ne znamo egzaktnu visinu panela pre očitavanja.

Koristeći JQuery možemo implementirati sledeće:

  • Definisati veličinu svakog panela procentualno (kao procenat visine “background.svg”)
  • Detektovati visinu “background.svg
  • Proračunati set visina panela na osnovu ovih informacija.

Možemo da dodamo i nekoliko praznih div elemenata koji bi se ponašali kao prazan prostor. Dodavanjem prostora između panela ćemo imati bolju tranziciju i tako ćemo rešiti problem koji je naveden gore.

Promenite u HTML fajlu sledeće.

 

izrada-web-sajtova-alien17

Dodati sledeću Java Script funkciju:

<script src="https://ajax.googleapis.com/ajax/libs/jquery/3.0.0/jquery.min.js"></script>

 

Podešavanje Java Script funkcije

Pre zatvaranja </body> taga, dodajte <script></script> i unutar njega dodajte sledeće:

 

izrada-web-sajtova-alien18

 

Želimo učitavanje ove funkcije čim se strana očita

 

izrada-web-sajtova-alien19

Visina pozadinskih slika

Unutar set_section_heights() funkcije možete saznati visinu pozadinske slike.

izrada-web-sajtova-alien20

Ova linija koda će nam reći koja je visina pozadinske slike.

 

Definisanje visine unutrašnjih sekcija

Postavićemo objekat kojim ćemo definisati

  • Ime klase svakog elementa za koji želimo da podesimo visinu
  • Kolika mora biti visina elementa kao frakcije pozadinske slike

 

izrada-web-sajtova-alien21

Vrednost 0,25 je zapravo 25% koliko smo prethodno definisali. Tako da će “ufo_section” panel biti 25% od visine “background.svg”. Tako da, kada bi visina “background.svg” bila 1000px, visina “ufo_section” bi bila 250px.

Dodajmo i ostale elemente kojima želimo da postavimo visinu

 

izrada-web-sajtova-alien22

Sections Heights objekti

Sada smo spremni da menjamo veličinu panela.

Treba nam $.each() funkcija, da bi se ponavljali section_heights objekti.

Dodajte kod u okviru section_heights objekta.

 

izrada-web-sajtova-alien23

Console log služi da napišemo poruku konzoli za svaki unos u section_heights objekat. Učitajte sajt i otvorite konzolu, videćete sledeće.

 

izrada-web-sajtova-alien24

Proračunavanje i podešavanje Section Heights objekta

Izbrišite console log i dodajte sledeći kod

 

izrada-web-sajtova-alien25

$( “.” + index ) – Ovom linijom pronalazimo element kome želimo da definišemo veličinu. Na primer želimo da promenimo $.( “.ufo_section”). Onda dodajemo .height(…) i JQuery postavlja veličinu datom elementu. Kod – value * doc_height – ovde izvršava množenje koje smo ranije pominjali. Na primer visina objekta je 0,25 i ovaj broj se množi sa vrednošću doc_height. Math.floor() zaokružuje proračunati rezultat.

Na primer, doc_height je 5197 je vrednost objekta koji će biti pomnožen sa 0.25 što znači da dobijamo 1299.25. Math.floor() zaokružuje vrednost na 1299. Dobijamo $.( “.ufo_section” ).height(1299); i to je veličina sekcije.

 

Kompletan HTML,CSS i JS

izrada-web-sajtova-alien26

Pogledajte rezultat

UX tajna koja će uništiti aplikacije za vas.

UX tajna koja će uništiti aplikacije za vas.

Facebook serveri jako brzo očitavaju podatke, ali korisnički interfejs ih učitava duže. Tako je po dizajnu.

Prijateljski nastrojen robot nas pozdravlja na Facebooku. Obučen je kao doktor, ima stetoskop i tu je da uradi provere sigurnosti. Tako da, narednih 5 do 10 sekundi, neophodno je sačekati da on verifikuje nalog. Ono što korisniku prvo pada na pamet, je da se taj robot stvarno brine o nama i da li se stvarno serveri toliko dugo učitavaju.

Kratak odgovor je ne. Facebook zapravo usporava svoj interfejs, da bi se korisnici osetili bezbedno, kako je navedeno prema saopštenju od strane Facebooka. Sistemi Facebooka mogu izvršiti sve provere i brže, ali je jako bitno staviti korisnicima do znanja da Facebook radi nešto u cilju njihove zaštite. UX je moćan alat, a usporavanje interfejsa ima za cilj da objasni korisnicima i da ih sprovede kroz svaki korak koji Facebook radi.

Ukoliko polovina Facebook-ovih korisnika potroši bar 5 sekunde na čekanje ove provere, to znači da imamo 694444 sata i 28935 dana izgubljenog vremena. Ali Facebook nije jedini primer. Sajtovi i aplikacije danas rade u amplitudama koje imaju red veličina milisekundama. Da brzina može zbuniti korisnike i učiniti ih skeptičnim, tako da kompanije namerno rade na sporijem interfejsu. Postoji nekoliko primera na sajtovima turističkih agencija, agencija za nekretnine i provera sigurnosti, rade na tome da uspore svoj interfejs, u skladu sa očekivanjima korisnika, pošto korisnici očekuju da neka očitavanja traju duže.

 

UX-Tajne2

 

Pretpostavimo da sedite u restoranu, naručili ste hranu i dobili ste je za jedan minut. Da li je to dobra stvar? Zapitali bi ste se da li nešto nije u redu.

Zato kompanije uvode to veštačko čekanje u njihov UX. Na sajtovima postoje status barovi, poruke za update, sa ciljem da se kreira privid teškog i vrednog rada, čak i onda kada je ono što ste zahtevali izvršeno.

Braden Kovitz, jedan od dizajn parnera u Googleu je rekao da to prividno čekanje je upotrebljeno i u Google Ventures, najviše kada instant rezultati nisu dobri. Primer, aplikacija za odobravanje pozajmica. Back End je bio iznenađujuće brz. To bi moglo da izazove probleme prilikom zaloga hipoteka i slično. Kao rešenje, dizajneri su dodali progres-bar koji služi kao provera kredita, da bi ceo sistem izgledao pouzdan.

 

UX-saveti

 

Isto tako Steven Hoober, predsednik konsultantske agencije 4ourth Mobile je razvio plan za optimizaciju usluga za nosače mobilnih telefona, koji bi koštao najviše jedan dolar. Kako je Hoober rekao, kada je bio testiran na ljudima, pretpostavljalo se da je sav marketing beznačajan, zato što je reakcija instant.

Tako je Hoober uveo randomizer čekanja. Isti princip je doveo do istih rezultata, samo je tajmer odložio te rezultate za 8 do 30 sekundi. Povratna informacija je bio takozvani spinning indikator. Da li je ovo razljutilo testere? Da li su okarakterisali mašinu kao da nije dobra? Ne – rezultati se pojavljuju i prikazuju na kompjuteru, tako da nije teško doći do informacije. Svi koji su testirali ove nove alatke su bili zadovoljni, iako je jedina stvar koja je promenjena bila čekanje.

Kao subverzivno, kako ova vrsta dizajna zvuči, kada se koristi pravilno, korisnicima će se dopasti korisničko iskustvo bazirano na takozvanim belim lažima. 2011 godine tim sa Harvarda je stvorio fenomen zvan radna iluzija. Oni čine ta lažna kašnjenja i kreiranje reakcije kupaca baziranim na korisničkom iskustvu. Oni su ustanovili da korisnici više cene rezultate do kojih dođu uz malo čekanja, nego one koje dobiju istog trenutka. Sve ovo važi pod uslovom da je obezbeđena neka transparentnost.

 

UX-Tajne3

 

Nema ograničenja koliko ljudi mogu da čekaju. Nepisana pravila nalažu čekanje od 30 sekundi na sajtovima turističkih agencija, 15 sekundi na dating sajtovima i sve više od toga bi imalo negativan efekat. Postoji mnogo razloga za ovu razliku (korisnici su nestrpljiviji prilikom nalaženja partnera, nego prilikom nalaženja leta). Korisnici očekuju da im mašina pre pronađe partnera nego let. Da li je to očekivanje proizvod nekih prošlih iskustva.

U tome je poenta. Naša očekivanja imaju moć d aoblikuju naše iskustvo sveta, uključujući i način na koji komuniciraju sa svojim gedžetima. Ukoliko se ne ispuni očekivanje korisnika, interfejs prestaje sa radom. To može da se desi ukoliko je spor internet, a u nekim slučajevima i brz rad interfejsa može biti suprotan sa očekivanjima korisnika.

U tom smislu industrija nekad mora biti usmerena na uklanjanje tih elemenata koje ne ispunjavaju očekivanja korisnika – dodajte status bar na sajt, dodatnu dokumentaciju ili dodatne ekrane. Ako neko očekuje dugačak proces očitavanja, treba ga pružiti korisniku, zadovoljiti njegova očekivanja i potrebe. Isto kao što niko ne očekuje jelo gotovo za minut u restoranu.

Moja pretpostavka je da će se tokom vremena očekivanja korisnika menjati. To je jedna od stvari koja će postati srazmerna sa napretkom tehnologije i trendova, stoga je uvek dobro rešenje da se korisnicima podilazi i da se nađu na pola puta.

 

 

Kako startovati sa statičnim sajtovima?

Kako startovati sa statičnim sajtovima?

Prvi statični sajtovi

Kada je web počeo da živi kao tehnologija, kada je HTML bio jedini način za kreiranje websajtova, svi sajtovi su bili statični, kao jednostavan spoj teksta i slika, fajlova koji se nalaze između servera i programa na kompjuteru. Kreiranje websajta je u početku bila samo mogućnost gledanja fajlova na nekom drugom kompjuteru.

Na slici dole je primer kako su izgledali sajtovi nekad.

Daljim razvojem weba, podrazumevalo se da sajt sadrži fajlove koji su povezani sa drugim fajlovima, novim stranicama i u tim okolnostima, kada god bi developer trebalo da doda novi sadržaj slike, stranice, promeni link ili nešto. Sve većim povećanjem kompleksnosti sajtova, sve ove promene su postale teške.

Pojava Server Side tehnologije i jezika

Da bi se smanjio trud, uštedelo vreme i energija, software dizajneri su napravili mrežne servere sa kojih će se pokretati web sajtobvi. Softver je interpretiran preko novih web programskih jezika kao što su CGI, ASP, PHP i konvertovati ih u HTML, jezik koji pretraživač može čitati.

PHP je jedan od najboljih server – side jezika danas. Može raditi mnoge stvari koje ne može HTML, kao što su uključivanje sadržaja jednog fajla u drugi fajl ili izvršavanje matematičkih proračuna.

Kompromis je da kada pišete sajt u PHPu, uploadujete na server, potrebno je konvertovati u HTML pre nego što se sajt prikaže krajnjem korisniku, pošto je HTML jezik koji pretraživač razume.

Na donjoj slici je jedan primer, kako vidimo WordPress sajt, koji je baziran na PHPu

 

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi2

 

Umesto HTMLa, PHP fajl na serveru izgleda ovako:

 

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi3

 

Web server prevodi ovaj fajl u HTML pre slanja istog pretraživaču. Ovaj proces traje duže osim ukoliko se na serveru samo nalaze HTML stranice.

 

Zašto se statički sajtovi vraćaju?

Jedan razlog zašto se statički sajtovi vraćaju je taj što Java Script (koji nije neophodno interpretirati na serveru) preuzima dosta zadataka od server side jezika. Zahvaljujući framework-ovima kao što su Jquery, Angular, React današnje statičke stranice mogu da urade isto što i rade dinamičke stranice.

Glavna razlika između današnjih statičnih sajtova i ranijih statičnih sajtova je postojanje novih generatora koji prevode server side softvare, ali se do dešava pre uploadovanja, što rezultira time da stranice budu statične na serveru.

Statički sajtovi ne zahtevaju proces prevođenja sa servera, tako da mogu da budu pod kontrolom web pretraživača na kompjuteru, što je brzo i jednostavno.

 

Zašto je potrebno kreirati statični sajt

Za kreiranje statičnih sajtova je potrebno imati znanje HTMLa, CSSa i biti otvoren za učenje novih alata.

Proces rada statiučkog sajta izgleda ovako:

 

 

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi4

 

Najvažnije komponente su:

  • Markup jezik
  • Stilski jezik
  • Alat za procesuiranje

 

Markup jezici

Nije samo HTML markup jezik za web. Statički sajtovi i njihovi generatori mogu koristiti više markup jezika koji su konvertovani u HTML. Može se reći i da su obvi jezici kraći oblik HTMLa.

Postoje dva razloga zašto koristiti markup jezik, koji nije HTML.

  • Želite nešto moćnije
  • Želite nešto lakše za čitanje i pisanje

Navešćemo primer Jadea

u Jadeu kod izgleda ovako:

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi5

 

 

 

 

 

 

 

 

Umesto:

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi6

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Primetili ste da se ne zahtevaju HTMLove zagrade (<tag></tag>). Sintaksa je zasnovana na hijerarhiji gde je neophodno utvrditi koji elementi sadrže druge. Kod je kompakntniji i lak za čitanje.

Takođe u gornjem primeru postoji if – else statement, kao i oni koji se nalaze na strani servera kod programerskih jezika. Takođe, kod Jade se može jedan fajl integrisati u drugi, što nije slučaj sa HTMLom.

Ostali popularni nazivi su HAML, Slim, EJS.

Postoji još jedan popularan jezik koji se zove Markdown.

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi7

 

 

 

 

Jako je bitno primetiti da Markdown nije kompletna zamena za HTML, kao što su Jade ili HAML. Markdown obično služi za deo gde je sadržaj u HTMLu, ono što ide između <body> tagova.

Markdown je dobar za blog postove, članke o dokumentaciji i ostalom tekstualnom sadržaju. Za Markdown su potrebni šabloni, napisani uz pomoć jezika kao što su Liquid ili Handlebars.

Da rezimiramo, ovi markup jezici daju prednost nad HTMLom zbog:

  • Dodavanja referenci u druge fajlove
  • Šablona za zajedničke stranice
  • Jednostavna sintaksa i čitljivost

 

Style – jezici

Kao kod HTML, postoje varijacije i stilskih jezika. CSS je najpoznatiji i najzastupljeniji, ali ima svoje alternative koje su zadržale osnovnu funkcionalnost CSSa, ali im je dodato malo moći i fleksibilnosti.

Dve najpoznatije alternative su Sass i Less. U primeru ćemo koristiti Sass.

Prednosti i mane su slične kao kod markup jezika. Sposobnost korišćenja promenljivih je jako korisna. Možete definisati sve boje i fontove kao promenljive, tako da je svaki njihov update lak.

Promenljive u Sassu izgledaju ovako:

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi8

 

 

 

 

Što postaje ovo

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi9

 

 

 

Kad god želite nešto da promenite, kao što je font ili boja, možete samo promeniti vrednost promenljive. Kod većih sajtova vam ovo može uštedeti dosta vremena.

 

Generator

Sada dolazimo do stvari koje će objediniti sve ovo što smo pomenuli u tekstu. Potrebno je instalirati program na kompjuteru, koji će prevesti kod markup i style jezika u HTML i CSS.

Popularni generatori su Jekyll, Hugo ili Harp.

Postoji nekoliko razmatranja kao što su:

  • Kojim markup i style jezikom pisati – ne podržavaju svi generatori iste jezike
  • Veličina sajta – Od nje zavisi vreme prevođenja
  • Tip sajta koji pravite – Jekyll i Hugo su optimizovani za blogove
  • Koliko ste vešti sa komandama iz terminala.

Ovakvi generatori se pokreću obično u pozadini, u trenucima dok pišete kod i dok kompajlirate u HTML i CSS. Obično nije neophodna interakcija koja zahteva startovanje i zaustavljanje.

 

izrada-web-sajtova-staticni-sajtovi10

Mnogi takođe kreiraju lokalni web server, tako da na vašem računaru možete videti kako izgleda sajt, pre samog uploudovanja.

Neki tekst editori imaju pluginove, kao što su Sass pluginovi za Atom koji kompajlira markup i style jezike koje pišete, tako da nije potrebno koristiti zaseban generator

 

Hosting

Poslednji deo slagalice je naći mesto vašem sajtu na webu.

Hosting za statičke sajtove je lakše pronaći nego za dinamičke sajtove. Ne postoje dodatni zahtevi da server koristi dodatni softver kao što je PHP ili da ima odgovarajući operativni sistem. Ovo često znači da je hosting jeftiniji, može biti i besplatan zato što potrebe za vaš sajt nisu velike.

Ukoliko nemate trenutno hosting, preporučujemo vam naš hosting, za više informacija nas možete kontaktirati.

 

Statički ili dinamički sajtovi – Koji su vam potrebniji

Kao i kod većine stvari, ovo zavisi od mnogih faktora.

Navešćemo vam dobre i loše strane statičkih sajtova:

Dobre strane

  • Učitavaju se brže.
  • Noviji markup jezici su lakši za pisanje, čitanje i interpretiranje
  • Manja su zahtevanja za server

Loše strane

  • Dodatno učenje novih markup jezika ukoliko niste vešti sa HTML i CSSom
  • Prelaz sa dinamičnog sajta na statički može biti nezgodan
  • Nije još uvek jasno koje tehnologije će se razvijati u budućnosti.

Bez obzira na to koje tehnologije će se razvijati u budućnosti, svakako da će izrada statičkih sajtova olakšati posao i dizajnerima i programerima,kao i korisnicima.

Statički sajtovi nisu revolucionarni za web, ali su svakako evoluirali. Nadamo se da će vam ovaj tekst malo olakšati razumevanje razlike između statičkih i dinamičkih sajtova i zašto statički sajtovi nisu zastareli, već ih je štaviše ponekad poželjnije koristiti u odnosu na dinamičke.

Pin It on Pinterest