pay someone to do my homework onlineFacebook serveri jako brzo očitavaju podatke, ali korisnički interfejs ih učitava duže. Tako je po dizajnu.
Prijateljski nastrojen robot nas pozdravlja na Facebooku. Obučen je kao doktor, ima stetoskop i tu je da uradi provere sigurnosti. Tako da, narednih 5 do 10 sekundi, neophodno je sačekati da on verifikuje nalog. Ono što korisniku prvo pada na pamet, je da se taj robot stvarno brine o nama i da li se stvarno serveri toliko dugo učitavaju.
Kratak odgovor je ne. Facebook zapravo usporava svoj interfejs, da bi se korisnici osetili bezbedno, kako je navedeno prema saopštenju od strane Facebooka. Sistemi Facebooka mogu izvršiti sve provere i brže, ali je jako bitno staviti korisnicima do znanja da Facebook radi nešto u cilju njihove zaštite. UX je moćan alat, a usporavanje interfejsa ima za cilj da objasni korisnicima i da ih sprovede kroz svaki korak koji Facebook radi.
Ukoliko polovina Facebook-ovih korisnika potroši bar 5 sekunde na čekanje ove provere, to znači da imamo 694444 sata i 28935 dana izgubljenog vremena. Ali Facebook nije jedini primer. Sajtovi i aplikacije danas rade u amplitudama koje imaju red veličina milisekundama. Da brzina može zbuniti korisnike i učiniti ih skeptičnim, tako da kompanije namerno rade na sporijem interfejsu. Postoji nekoliko primera na sajtovima turističkih agencija, agencija za nekretnine i provera sigurnosti, rade na tome da uspore svoj interfejs, u skladu sa očekivanjima korisnika, pošto korisnici očekuju da neka očitavanja traju duže.
pay someone to do my homework online
Pretpostavimo da sedite u restoranu, naručili ste hranu i dobili ste je za jedan minut. Da li je to dobra stvar? Zapitali bi ste se da li nešto nije u redu.
Zato kompanije uvode to veštačko čekanje u njihov UX. Na sajtovima postoje status barovi, poruke za update, sa ciljem da se kreira privid teškog i vrednog rada, čak i onda kada je ono što ste zahtevali izvršeno.
Braden Kovitz, jedan od dizajn parnera u Googleu je rekao da to prividno čekanje je upotrebljeno i u Google Ventures, najviše kada instant rezultati nisu dobri. Primer, aplikacija za odobravanje pozajmica. Back End je bio iznenađujuće brz. To bi moglo da izazove probleme prilikom zaloga hipoteka i slično. Kao rešenje, dizajneri su dodali progres-bar koji služi kao provera kredita, da bi ceo sistem izgledao pouzdan.
Isto tako Steven Hoober, predsednik konsultantske agencije 4ourth Mobile je razvio plan za optimizaciju usluga za nosače mobilnih telefona, koji bi koštao najviše jedan dolar. Kako je Hoober rekao, kada je bio testiran na ljudima, pretpostavljalo se da je sav marketing beznačajan, zato što je reakcija instant.
Tako je Hoober uveo randomizer čekanja. Isti princip je doveo do istih rezultata, samo je tajmer odložio te rezultate za 8 do 30 sekundi. Povratna informacija je bio takozvani spinning indikator. Da li je ovo razljutilo testere? Da li su okarakterisali mašinu kao da nije dobra? Ne – rezultati se pojavljuju i prikazuju na kompjuteru, tako da nije teško doći do informacije. Svi koji su testirali ove nove alatke su bili zadovoljni, iako je jedina stvar koja je promenjena bila čekanje.
Kao subverzivno, kako ova vrsta dizajna zvuči, kada se koristi pravilno, korisnicima će se dopasti korisničko iskustvo bazirano na takozvanim belim lažima. 2011 godine tim sa Harvarda je stvorio fenomen zvan radna iluzija. Oni čine ta lažna kašnjenja i kreiranje reakcije kupaca baziranim na korisničkom iskustvu. Oni su ustanovili da korisnici više cene rezultate do kojih dođu uz malo čekanja, nego one koje dobiju istog trenutka. Sve ovo važi pod uslovom da je obezbeđena neka transparentnost.
Nema ograničenja koliko ljudi mogu da čekaju. Nepisana pravila nalažu čekanje od 30 sekundi na sajtovima turističkih agencija, 15 sekundi na dating sajtovima i sve više od toga bi imalo negativan efekat. Postoji mnogo razloga za ovu razliku (korisnici su nestrpljiviji prilikom nalaženja partnera, nego prilikom nalaženja leta). Korisnici očekuju da im mašina pre pronađe partnera nego let. Da li je to očekivanje proizvod nekih prošlih iskustva.
U tome je poenta. Naša očekivanja imaju moć d aoblikuju naše iskustvo sveta, uključujući i način na koji komuniciraju sa svojim gedžetima. Ukoliko se ne ispuni očekivanje korisnika, interfejs prestaje sa radom. To može da se desi ukoliko je spor internet, a u nekim slučajevima i brz rad interfejsa može biti suprotan sa očekivanjima korisnika.
U tom smislu industrija nekad mora biti usmerena na uklanjanje tih elemenata koje ne ispunjavaju očekivanja korisnika – dodajte status bar na sajt, dodatnu dokumentaciju ili dodatne ekrane. Ako neko očekuje dugačak proces očitavanja, treba ga pružiti korisniku, zadovoljiti njegova očekivanja i potrebe. Isto kao što niko ne očekuje jelo gotovo za minut u restoranu.
Moja pretpostavka je da će se tokom vremena očekivanja korisnika menjati. To je jedna od stvari koja će postati srazmerna sa napretkom tehnologije i trendova, stoga je uvek dobro rešenje da se korisnicima podilazi i da se nađu na pola puta.