Sve je više kompanija koje konstantno menjaju svoj dizajn i menjaju pravac u korisničkom interfejsu. Cilj je izdvojiti se od konkurencije. Mnogi zapošljavaju velike timove UI dizajnera da rade na prilično jednostavnim proizvodima. Kada je reč o mobilnim aplikacijama, može se reći da se više radi o paper writing help marketinškom triku.
Tipičan redosled kreiranja aplikacije izgleda otprilike ovako:
- Koncept razvoja
- Skiciranje ekrana
- Crtanje wireframe-ova
- Definisanje korisničkog iskustva (UX)
- Dizajniranje korisničkog interfejsa (UI)
- Razvoj proizvoda
Napredni i kvalitetni stilovi koje definišu Google i Apple nas teraju da se zapitamo zašto je dizajn korisničkog interfejsa neophodan i zašto zahteva ponekad ceo tim dizajnera. Ukoliko već imamo smernice, zašto nije dovoljno samo poštovati ih, bez nekih značajnih promena u dizajnu? Stilovi i važni parametri su definisani tim smernicama. Bitan element na aplikacijama su ikonice dugmići, ali se nameće pitanje zašto aplikacije na istoj platformi ne koriste jedan tip ikonica.
Aplikacije koje se kreiraju preko platformi su mnogo više dosledne. Što znači da su međusobno slične i da se ne razlikuju od drugih aplikacija. Mnoge kompanije posmatraju aplikacije kao zasebnu celinu. Sve aplikacije u okviru nekog sistema moraju biti u skladu, bez obzira na nedostatke koje imaju IOS i Android. Neke aplikacije koriste back strelice, neki upotrebljavaju hamburger menije, a neki čak i imaju navigacije kao na desktop sajtovima. Mnogi dizajneri konstantno traže nove i uzbudljive načine za navigaciju. Sve ovo može zbuniti korisnike.
Korisnički interfejs i UX svih aplikacija mora da bude u svom najboljem izdanju uvek. Na kraju krajeva to je način da vidite sadržaj i upoznate se sa određenim brendom i uslugama i proizvodima tog brenda.
Google-ova najnovija verzija Youtubea je primer efikasno korišćenih stilova. Ikone su podrazumevane, postoji jednostavna navigacija, boje i njihov kontrast su korektni. Bez upotrebe ikakvih trikova i dopuna korisničkog interfejsa, UX je dobar i u skladu sa kompletnim sistemom.
Loš primer je Snapchat. Aplikacija je nedosledna, nije konzistentna sa dosadašnjim stilom, a umesto toga iz Snapchata su bili više skoncentrisani na vizuelni momenat aplikacije nego na funkcionalnost. Sve je loše uklopljeno sa Androidom, a ima malo razlika između varijante za Android i za IOS. Ovo je tipičan primer preterane želje da budu jedinstveni i samim tim korisnički interfejs, kao i iskustvo nisu dobri.
Nevezano za Snapchat, interesantna bi nam bila informacija o veličini dizajn timova. Da li imaju 10, 20 ili 30 dizajnera. Da li rade na svim ekranima i da li razmišljaju o korisničkom iskustvu. Konstatno lutanje, menjanje stilova u sistemu, može biti zbunjujuće i ovakvu praksu bi trebalo izbegavati. Takođe može smanjiti efikasnost, a povećati cenu i izgubljeno vreme. Korisnički interfejs polako ali sigurno počinje da se zloupotrebljava u marketinške svrhe, a to nikako ne bi smelo da se radi.
Dizajneri korisničkog interfejsa bi trebalo da već definisan korporativni identitet, stilove i brending implementiraju u aplikaciju, dodaju ikonice i kreiraju efikasne langing stranice koje će služiti svojoj primarnoj svrsi. Ovakvim pristupom bi mobilni sistemi bili mnogo funkcionalniji i prilagođeni jedinim osobama kojima su zapravo bitni – korisnicima.