pay someone to do my homework onlineMnogi od Yahoo-ovih tekstova objavljenih u poslednjih nekoliko dana su suprotni sa njegovom propašću, a sa procvatom Google-a, drugog web pionira. Zašto je Googleov pokušaj da se organizuju sve informacije na svetu uspešniji od Yahooa? Odgovor je, zato što je Google preuzeo duh weba, izmišljen od strane Tim Bernars – Leea.
Sa tim imaginarnim skokom, Berners Lee je prevazišao najveći kamen spoticanja za sve sisteme prethodnih pronalaženja informacija – unapred definisanog sistema klasifikacije. Ovaj uvid je bio toliko kontradiktoran, da je čak i u ranim godinama weba bilo pokušaja da se uradi upravo to – da se klasifikuju sve informacije na netu.
Osnivači Googlea su prvi hteli da iskoriste Berners Leea i izgrade svoje poslovanje i sistem pretrage na osnovu srodnih referenci. Na ovaj način se Google odvojio od konkurencije, uključujući i Yahoo, koji je radio vredno, zaposlio mnogo ljudi u organizaciji, da bi ispratio razvoj weba.
Shvatanje Berners Leeja je povezano sa Vannevar Busha koji je napisao 1945 godine “naša nesposobnost na dobijanju na zapisniku u velikoj meri zavisi od načina indeksiranja”. Pronalaženje informacija, a ne indeksiranje može biti mehanizovano.
Knjizi koja se zove “Cyclopedia” koja je objavljena u Londonu 1728 godine od autora Ephraima Chambersa. Dok je svetu nedostajala globalna plaforma za pretragu informacija i prikazivanje referenci koje je kasnije Bernard Lee izmislio, Chambers je bio protivnik alfabetskih sistema za indeksiranje. Chambers je to objasnio na sledeći način: “Bivši pisci rečnika nisu pokušavali da objasne nikakve strukture za svoje radove, niti su bili svesni da je rečnik odgovoran za pravilnost govora. U skladu sa tim ne možemo imati predstavu o celini koju su svi oni kreirali”
Chambersova Cyclopedia je bila najraniji pokušaj da se povežu svi članci iz udruženja i postave u knjigu nalik enciklopediji. I kao na webu, nekoliko njih je izrazilo zabrinutost zbog onoga što Google čini našim mozgovima.
Strah od ovakvih alata koji je pristutan, je obnovljen nakon pojave modernih računara. “Računari ne mogu da obavljaju posao umesto ljudi, zato što postoji previše termina i referenci koji se poklapaju” kaže bibliotekar Katherine Hepburn, u svojim istraživanjima. U filmu Desk Set, objavljenom 1957 godine, prikazano je takmičenje između ljudi i robota, tj računara.
Biblioteke su zamene automatizovanim skriptama, a katalozi su postali srce Google-ovog uspeha. Ova automatizacija je dovela do uvećanja podataka, koji su tu da podrže naše razmišljanje o stvaranju načina za organizovanje informacija na webu.