pay someone to do my homework onlineLoš UX izaziva nesreće, troši energiju ljudi i čini ih nesrećnima. To je generalno više od lošeg korisničkog iskustva na sajtu – u realnom životu loš UX može bukvalno ubiti. Pričamo o signalizaciji, javnom prostoru, komunikacijama u hitnim slučajevima i ostalim aspektima dizajna u urbanoj sredini, koji utiču na dnevne rutine i u nekim situacijama na našu bezbednost.
Kako napreduje tehnologija i kako su više delova gradova i ulica postali digitalni, imamo priliku da gradove učinimo ne samo bezbednim i funkcionalnim, već više intuitivnim, toplijim, ukoliko je dobar UX dizajn tu. Dok loš UX stvara anksioznost, zbunjenost, čak i povrede, dobar UX dizajn može izazvati efikasnost, biti bezbedan za korisnike i učiniti svet prijatnijim mestom.
Upravljanej promenama u gradovima, sa kompletnom infrastrukturom, megalomanskim projektima, može izgledati nemoguće. Ali, ukoliko se fokusiramo na jednostavne detalje koji su deo ove infrastrukture, možemo napraviti pozitivan uticaj, u kraćem vremenskom periodu i sa manjim budžetima.
Dobar UX ne mora da bude nužno kompleksan. Jedna od najvećih inovacija u tranzitnom korisničkom iskustvu u poslednjih 50 godina, nije hibridni automobil već znak u vozu koji kaže “Quiet Car”. Ova jednostavna tabla ima visok nivo konverzije i uticaj na hiljade putnika, tako što im govori da će u vozu moći da odmaraju u tišini, slušajući svoju omiljenu muziku, čitajući omiljenu knjigu ili odremati.
Kompanija Pentagram je dizajnirala jednostavne znakove “Oprez”, nacrtane na pešačkim prelazima, označene drugom bojom, tako da su vidljivije. Oznaka će vas naterati da je vidite i tako će pomoći mnogima koji gledaju u mobilne telefone, žure za taxijem ili autobusom.
Jannete Sadik-Kahn je poznata dizajnerka, koja transformiše jednu od najvećih znamenitosti New Yorka – Times Sqaure. Sa malo više boje, stolicama na travnjaku, žardinjere za zaštitu pešaka od vozila, ovo je prometna ulica. U velikim gradovima, aktuelan je trend zatvaranja glavnih i najprometnijih ulica i pravljenja pešačke zone od njih.
Digitalne tehnologije povezane sa fizičkim svetom, daju kreatorima nove alate za istraživanje u vidu odgovora o uslovima na samom terenu – da smisle digitalne znakove ili neke fizičke znakove kao što su barijere ili osvetljenja koja mogu da se programiraju i menjaju po potrebi.
Koristeći ovu fleksibilnost, oni koji su zaduženi za upravljanje gradom mogu ove fleksibilnosti optimizovati tako da budu različiti, zavisno od situacije. Mada sada se tek razmišlja o tome, dolazi vreme uvođenja digitalnih konktesta, veštačke inteligencije u svakodnevni život.
U analognom svetu koristimo ljude za brojanje saobraćaja. Sada imamo mogućnost pristupa bazama podataka i lokacijama, kao i senzorima koji mogu da razumeju uslove na terenu u datom trenutku.
U analognom svetu imali smo urbaniste koji nemaju pristup podacima i nemaju sposobnost modeliranja ishoda u složenim gradskim sistemima. Danas možemo prenositi milione signala generisanih različitim senzorima, koji se šalju mobilnim uređajima. I podaci su relevantni i informišu nas o željenim rezultatima. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji sistema kao što su Google Deep Mind ili IBMov Watson, ovi sistemi mogu dati mnogo korisnih informacija.
Uz fleksibilnost digitalne infrastrukture možemo manipulisati podatke, testirati UX u realnom vremenu i izvlačiti zaključke. Možemo doći do smislenih podataka koji će nam reći da li je potrebno menjati saobraćajnu signalizaciju, menjati znakove, pojačati osvetljenje, proširiti traku u ulici i još mnogo toga.
Takođe, napredovali smo po pitanju dobijanja i obrade primljenih povratnih informacija. Ljudi se mogu anketirati, raditi kvizove, popunjavati formulare. Sad, kada imamo podatke, dobijene iz senzora, kada smo napravili neku promenu, možemo istražiti i videti da li je promena dala željene rezultate i ukoliko nije, koji su to željeni rezultati.
Povezanost sa podacima iz gradskih sistema, sigurnosnih kamera ili aplikacijama kao što su Google Maps može promeniti pravac jednosmerne ulice ili otvoriti zatvorene trake autoputa da bi se smanjila gužva. Snezori i aplikacije mogu detektovati povećanje intenziteta saobraćaja, detektovati radove i mogu imati još mnogo algoritama na osnovu kojih može vraćati stvari u normalu nakon svakog problema.
Sada, šta ako bi smo morali da koristimo ove iste alatke u gradu? Šta ako bi smo svest ljudi digli na viši nivo, umesto da gradimo i radimo za njih? Da li može da se postigne više, sa manje truda?
Mogućnosti digitalnog urbanog UXa nije samo ograničena na mašine, računare i matematičku efikasnost. Ovi alati mogu učiniti grad lepšim, prijatnijim, prijateljskim mestom. Prilagođenim i udobnim, komfornim, uzbudljivim i svečanim.
Sada možemo da se okrenemo praktičnoj primeni UX dizajna u gradovima. UX dizajneri će imati mnogo posla u istraživanjima o optimizaciji, etici. Sve ovo može biti jako nezahvalno. Sa milionima ljudi, milionima podataka i hiljadama dodirnih tačaka, malo je nezgodno znati čemu je potrebna optimizacija? Bezbednosti, brzini u saobraćaju, uživanju, ekonomskom poboljšanju?
Kako napreduje tehnologija i integrisanje digitalnog sveta u stvarni svet, imaćemo više programiranja, dizajna, animacija, samim tim i nova korisnička iskustva, koji se mogu suptilno ubaciti u gradski život. Shvatiti šta je neophodno optimizovati i popraviti, ume biti teško, zahtevati mnogo truda, uloženog vremena, ali svakako, kako smo i zaključili u tekstu, može nam spasiti život.