+ 381 64 17 39 157 office@cyclopdesign.com

U nekoliko proteklih tekstova smo pisali kako izgleda proces web dizajna, dali savete o izradi sajtova, testiranju, rešavanju nekih problema. U sledećem tekstu ćemo vam dati par saveta kako prezentovati svoj dizajn klijentu na profesionalan način i kako upravljati povratnim informacijama koje ćete dobiti od klijenta.

 

Izazov koji svi znaju

Dizajn neće biti kompletan ili održiv, ukoliko nije prezentovan klijentima na profesionalan način. Nije veliki broj dizajnera koji umeju kroz prezentaciju da ostvare dobre rezultate. Većina njih poznaje dobro rad sa bojama i dizajnerskim alatima i poznaju dobro tu materiju. Međutim, nisu samo ove veštine dovoljne. Nekad i nije bitno koliko je dizajner dobar. Mora biti sposoban da to prezentuje klijentima ili svojim zaposlenima. Sa ovim problemom se suočava mnogo web dizajnera. Često ove veštine prave razliku između dizajnera koji imaju manje posla i manje zarađuju, od onih koji imaju više posla i samim tim zarađuju više novca.

 

Isporuka sajta je tek početak

Pretpostavimo da je sajt tek završen. Izvršena su testiranja i istraživanja i dobili ste sve povratne informacije. Došlo je vreme za prezentovanje. Prva greška koju prave dizajneri je ta da šalju prototip web sajta putem maila. Ukoliko dizajner želi bilo kakvu kontrolu u samom procesu prezentacije, prvi savet je: Neophodno je prezentovati dizajn lično. Ovo ne znači da je neophodno putovati na drugi kraj sveta.

U doba tehnologije, najobičniji Skype poziv će biti dovoljan. Ključno je da dizajn bude predstavljen u realnom vremenu, jer takav tip prezentacije može doneti mnogo prednosti. Prva prednost je ta da lični kontakt može unaprediti odnos sa klijentom. Kao rezultat toga, njegov utisak će biti jači i radije će sarađivati sa dizajnerom u budućnosti. Druga prednost je što se kroz ličnu prezentaciju animira klijent da sagleda dublje dizajn. Treća prednost je ta što se u tom slučaju stvara mogućnost da se odgovori na sva pitanja i razreše nedoumice klijenta na licu mesta. Tako da važan savet je –  Predstaviti dizajn lično. 

Četvrta prednost je ta što će se pre zadobiti poverenje klijenta ličnom prezentacijom, umesto slanjem maila. I jedna od najvažnijih prednosti je ta što se kroz reakcije klijenta, odmah dobija odgovarajuća povratna informacija, a to može uštedeti dosta vremena. Bitna je dobra priprema. Klijent može reći jednu ili više stvari, ali reakcija klijenta, njegov govor tela može dati mnogo vredniju informaciju, od one pisane.

 

Kako profesionalno prezentovati web dizajn?

U prethodnom paragrafu smo dali informaciju o najvećem izazovu i prednostima lične prezentacije. U nastavku ćemo vas uvesti u šest koraka kako da profesionalno prezentujete vaš dizajn.

Prvi korak je taj da se opiše problem. Neophodno je predstaviti klijentima sve zadatke sa kojima se dizajner susreo tokom dizajna. Iskusan dizajner je neko ko je prosao kroz sve faze web dizajna i njemu je lako da razume to. Ali klijent to ne razume i prvi zadatak dizajnera je da ga upozna sa svim detaljima, problemima sa kojima se sretao tokom dizajna.

Drugi korak je upoznavanje sa poslom klijenta i njegovim korisnicima. Ovaj korak je više od objašnjavanja koraka sa kojim se dizajner susreo. Ovim korakom se pokazuje klijentu da je dizajner upoznat i da je razumeo njegovo poslovanje. Ukoliko dizajner ne razumet klijentovo poslovanje, može promašiti temu i kompletan koncept sajta.

Treći korak je da dizajner opiše proces web dizajna kroz koji je prošli. Neophodno je proći kroz sve faze i objasniti do kojih informacija je dizajner došao tokom tih faza i kako ih je koristio u procesu dizajna.

Četvrti korak je predstavljanje prototipa sajta. Ovaj korak je prva šansa da se dizajner pokaže u najboljem svetlu. Predlažemo testiranje svih delova prototipa dizajna pre samog prezentovanja klijentu. Ukoliko nešto pođe naopako, gubi se šansa za dobijanje posla. Prilikom predstavljanja dizajn, bitno je da se komentariše sve što bi moglo da bude nejasno klijentu.

Peti korak je navođenje klijenta da postavlja pitanja. Čak i ako deluje da nema pitanja, bitno je pitati klijenta da li ima pitanja i da li mu je nešto nejasno. Mogu postojati stvari u koje sam klijent nije siguran ili okleva da pita.

Šesti i poslednji korak je da se klijentu da vremena za povratnu informaciju. Ovaj korak obično traje do nedelju dana, nekad čak i više. Ovo vreme zavisi od dva faktora. Prvi faktor je sam klijent. Nekom će trebati par sati da znaju da li je dizajn dobar ili ne. Nekada će potrajati nekoliko dana ili nedelja, zavisi i da li klijent ima vremena za sagledavanje sajta i koliko mu je hitno. Ukoliko klijent nije odgovorio u prvih nekoliko dana, nema potrebe za panikom. Sajt koji je dizajniran je deo posla i klijentu će možda biti potrebno vreme da detaljnije sagleda sajt i činjenice, da se konsultuje sa nekim. Drugi faktor je veličina projekta. Veliki i obimni projekti samim tim iziskuju više vremena za analizu od manjih. Takođe kod većih projekata je uključeno više ljudi, što znači da klijent neće jedini gledati dizajn. Što je više ljudi uključeno u projekat, više vremena će biti neophodno za njegovu reviziju.

Daćemo vam nekoliko saveta kako da se ponašate u ovakvim sitaucijama. Ukoliko radite na manjem projektu, za neko malo ili srednje preduzeće, a klijent vas nije kontaktirao, preuzmite inicijativu i kontaktirajte klijenta na jedan ljubazan i smiren način.

 

Prilagođavanje i ponavljanje

Dolazimo do možda najbitnijeg trenutka, koji svi želimo da čujemo. Klijent se javio i želi određene promene, redukcije, zahteva da se nešto izbaci ili doda. Najčešće izmene su na početnoj stranici. Kada klijent traži neku promenu, od dizajnera se zahteva da čita između redova. Neophodno je razumeti razlog te promene. Šta klijent želi da postigne tim promenama? To ne znači da je neophodno slepo verovati klijentovim zahtevima i menjati ih po svaku cenu.

Klijent je inteligentan i želi da učini svoj posao uspešnijim. Ove je prvi razlog zašto on želi novi sajt. Iza svakog klijentovog zahteva za promenu stoji dobar razlog. U ovakvim situacijama možemo dati dva saveta. Prvo, klijent nije radnik koji prenosi zahteve menadžmenta, već sam donosi odluke. Što znaci da iza svake promene stoji on sam.

Pod dva, dizajner je taj koji je prošao kroz ceo proces web dizajna. Ima argumente i informacije zašto treba nešto ubaciti, a zašto ne. Veoma je moguće da će klijentov zahtev podrazumevati nešto novo što će zahtevati neku novu implementaciju. Što znači da će dizajner opet morati da prezentuje novi dizajn klijentu. Prednost toga je ta što ukoliko je promena velika i kompleksna, to znači da je klijent spreman dodatno da plati za tu promenu.

Generalno, korisno je da se napravi kompromis sa klijentom. Ovo u budućnosti može prouzrokovati da klijent uzvrati kompromis. Takođe, besmisleno je prepirati se sa klijentom oko sadržaja i dizajna sajta. To je bitka koju obe starne gube. Dizajner gubi posao u budućnosti, samim tim i novac, a klijent dobija demotivisanog dizajnera, a kao produkt toga može dobiti nekvalitetniji sajt. A i takođe klijent ima moćnije oružje a to je novac, kojim plaća usluge dizajna.

 

Kako postupiti u slučaju negativnog odgovora klijenta?

Biće momenata u karijeri svakog dizajnera kada će se susretati sa negativnim povratnim informacija od strane klijenta. Što više truda i vremena je uloženo u rad, to će više “zaboleti” negativan feedback od strane klijenta. Nažalost ovakve situacije je teško izbeći. Ukoliko je dizajn bez mane uvek će postojati klijent kome se neće svideti. Kroz karijeru,dizajner se sreće sa različitim tipovima klijenata. Nemoguće je kontrolisati njihove misli, to je kao borba sa vetrenjačama. Ono što se može promeniti i na šta se može uticati je reakcija. Daćemo vam nekoliko saveta o tome.

1. Udahnite duboko

Prvi savet je – udahnuti duboko i izdignuti se iznad situacije bez obzira na to koliko je odgovor klijenta porazan. Nikako ne reagovati agresivno i ne braniti se. Razočarenje je normalno i prirodno, ali je neophodno ponašati kao profesionalac, hladne glave. Udahnite duboko i izdignite se iznad situacije, to vam je uvek dobar prvi korak u ovakvim situacijama. Tako da ćete u slučaju ponovne komunikacije sa klijentom biti hladnije glave.

 

2.Pokušajte da razumete

Drugi savet, jako je bitno razumeti odgovor klijenta. Neophnodno je razumeti šta se tačno klijentu ne sviđa. Potrebno je analizirati ovo pre nego što dizajner pokušaja da se opravda ili odbrani pred klijentom.  Neophodno je čitati između redova i proceniti koji je klijentov kriterijum prilikom prosuđivanja pa tek onda videti zašto dizajn nije ispunio kriterijume. Pitajte klijenta šta mu se ne sviđa. Pitajte ga za primere koji mu se ne sviđaju i pitajte ga za predlog vezan za promenu.

 

3.Usmerite razgovor

Treći deo je usmeravanje razgovora ka rešenju problema. To se može uraditi na dva načina. Prvo, bitno je da se dizajner i klijent slože oko oblika i forme sajta. To samim tim znači da neće doći do promena u formi i obliku sajta u budućnosti. Drugo, pre bilo kakvih promena na sajtu, neophodno je da se dizajner i klijent slože sa tim promenama. Bitno je ponuditi klijentu rešenje za svaki problem i pitati ga za mišljenje o tome i eventualne sugestije.

 

4.Budite fokusirani na rešenje problema

Četvrti savet je da se uvek prezentuje dizajn na takav način u kome će dizajner pokazati da je fokusiran na rešenje svih eventualnih problema. Klijent nije neprijatelj, tako da je pogrešno prezentaciju pretvoriti u nadmudrivanje. Cilj dizajnera je da na kraju prezentacije postigne dogovor sa klijentom od koga će oboje profitirati. Prilikom predstavljanja dizajna važno je pokazati da je dizajner upoznat sa poslovanjem klijenta i da je tu unapredi njegovo poslovanje što će mu doneti veći profit. Kada klijent vidi zainteresovanost, biće otvoreniji za nove ideje i predloge.

 

Saveti za dobijanje boljeg feedbacka

Feedback koji dolazi od klijenta je kamen temeljac za rad. Takođe je ključan deo u komunikaciji između dizajnera i kljenta. Problem nastaje kada dizajner nije u mogućnosti da upravlja samim feedbackom. Ukoliko rad trpi jer dizajner nije razumeo informacije dobijene od klijenta, onda se stvara problem u startu. Kako izbeći ovakve situacije?

 

1.Plan

Na svakom projektu neophodno je dogovoriti sa klijentom određeni rok u kome će klijent odgovoriti. I dizajner i klijent moraju ovaj datum shvatiti ozbiljno. Nije greška ukoliko se par dana pre roka podseti klijent. Takođe, važno je dogovoriti sa klijentom formu u kojoj će on odgovoriti. Neki klijenti će želeti da daju odgovor lično, neki putem telefona ili elektronske pošte. Jako je bitno da se sve ovo definiše unapred da bi se izbegli nesporazumi.

 

2.Razjasnite nejasnoće u feedbacku

Potencijalan problem u klijentovom odgovoru je taj što može biti nejasan i nerazumljiv. Nerazuman feedback dizajneru neće omogućiti da počne da radi. Jedan od načina da se izbegne ova situaciju je da se razjasni sa klijentom kakav odgovor je potreban. Ovo nije pokušaj manipulacije klijentom, da kaže ono što dizajner želi da čuje. Neophodno je dati informacije klijentu kako da odgovor koji klijent pošalje bude konstruktivan.

Klijent je već rekao šta mu se nije svidelo i rekao mu je razloge za to. Dizajner mora objasniti klijentu da “Ne sviđa mi se zelena boja” nije konstruktivan feedback. Bitno je pitati  klijenta za razloge. U suprotnom postoji rizik od dobijanja feedbacka tipa “Plavo dugme je ružno”, i dizajner je taj koji će potrošiti sate da bi shvatio razlog i popravio i promenio boju tog dugmeta. Složićete se da je to nepotreban gubitak vremena i novca.

Najbolji način da se obezbedi konstruktivan feedback je taj da se animira klijent da sagleda sajt sa tačke gledišta korisnika. Prilikom revizije projekta, bitno je sagledati sajt iz ugla posetioca, pošto se sajt dizajnira za njih i da bi zadovoljio njihove potrebe. Lako je pasti pod uticaj ličnog ukusa, u tom slučaju je neophodno usmeriti klijenta u pravom smeru.

Klijenti često nisu u mogućnosti da daju konstruktivan feedback. A i zašto bi? Možda nemaju iskustva sa tim jer nisu sarađivali sa velikim brojem dizajnera. Tako da je zadatak dizajnera da objasni klijentu kakav odgovor želi.

3.Objasnite proces dizajna

Jako je bitno klijenta upoznati sa procesom dizajna i brzo objasniti klijentu sve faze koje dizajn uključuje. Klijent takođe zna koje funkcionalnosti i koji dodaci na sajtu iziskuju više resursa, vremena i novca. Takođe je jako bitno da klijent razume da će implementacija nekih promena biti sve teža i teža kako vreme bude odmicalo.

Kada klijent razume sve faze, kooperacija između dizajnera i klijenta će biti mnogo lakša.

 

4.Prvo problemi

Neki od klijenta sa kojima dizajner sarađuje će ponuditi rešenja za probleme, umesto što će ukazivati na probleme. Nažalot, ovo može otežati rad dizajneru. Klijent može misliti da pomaže time, ali ne pomaže. Na primer, klijent je predložio da dugmići budu veći, a font manji. Ovo može biti određeno rešenje za jedan problem, ali opet, ovim se ne ukazuje na konkretan problem.

Klijentu je potrebno objasniti da je neophpdno prvo razumeti problem i njegove razloge, tek nakon toga ga rešiti. Ukoliko klijent pošalje sličan predlog, potrebno je reći mu da preformuliše feedback. Međutim, nikako ne treba isključiti ili zanemariti klijentov predlog za rešavanje problema. Sve što je potrebno je dublje sagledati problem i onda razmišljati o rešenjima, jer je moguće da se iza suštine pojavljuje još jedan veći problem koji je nemoguće videti.

Vraćanje na proces dizajna

Najveći cilj svakog dizajnera je razumevanje razlike između dve stvari. Prva od njih je dobar dizajn. Druga je skica početne stranice. Neko ko nije dizajner može videti ove dve stvari na jedan isti način. Korisnik doživljava početnu stranicu kao najbitniji deo sajta. Zato je dizajnerima bitno da početna stranica bude savršenog izgleda (pixel perfect).

Profesionalan web dizajner mora da odoli izazovu da dizajnira doterane web stranice, čak i ukoliko je klijent spreman da dodatno plati za to. Neiskusnijim web dizajnerima je malo teško, ali kako prolazi vreme i kako dizajneri dobijaju više iskustva sa procesom web dizajna i prezentacijom, bolje će odrađivati posao.

Zavisno od samog rada, tokom izrade sajta možete koristiti brže, ali skuplje i agilnije alate i metode. Ovo se najviše odnosi na dizajnere koji rade u agencijama koje se bave dizajnom. U većim korporacijama i većim timovima, će izrada sajta trajati duže i broj ponavaljanja će biti veći. Proces web dizajna nikada nije linearan, tako da nema potrebe plašiti se eventualnih ćorsokaka, jer je upravo istraživanje tih ćorsokaka ono što svakog dizajnera približava cilju i ubrzava izradu web sajta.

Isto možemo reći o budžetu i investicijama. Preskakanje bilo kog koraka u procesu web dizajna može koštati više nego njegova realizacija. Naravno, prototip web sajta može biti predstavljen na osnovu sopstvenog nahođenja, umesto detaljnih istraživanja. Međutim efekat sajta će biti sve manji, a mogućnost da projekat propadne, sve veća. Takođe, besmisleno je naplatiti sajt po broju slika, wireframe-ova, broju stranica koje dajete vašem klijentu.

 

Zaključak

Najbolji način da se nauči prezentovanje web sajta na profesionalan način je kroz rad i greške. Neophodno je probati različite savete i koncepte i videti koji daje rezultate a koji ne. Dobra vest je da se niko nije rodio sa ovom sposobnošću. Na primer Steve Jobs. Bio je jedan od najboljih prezentera i prodavaca, ali nije prezentovao web sajtove klijentima.

Činjenica je da je on proveo sate i sate treninga i rada na sebi radi poboljšanja svojih prezentacionih veština. Isprobavao je nove stvari i imao nove ideje. Bio je otvoren za neuspehe, ali je učio iz tih neuspeha i na osnovu toga je doveo svoje prezentacione veštine do savršenstva. Tako da – ne brinite, ma kakve god da su vaše prezentacione veštine u ovom trenutku, uz dovoljno vremena, truda i energije, prezentovaćete sajtove kao profesionalac.

 

 

 

 

Share this:

Pin It on Pinterest

Share This